Анали Правног факултета у Београду
57
ЗАКУПНИНА У СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА
je третирано ово питање и у којима су предлагане мере и решења која би допринела бржем развитку радних задруга. Помињемо нека од најзанимљивијих мишљења у овом погледу. Тако Љубомир Вељковић у два своја чланка даје детаљније предлоге и решења у вези са плаћањењм закупнине у радним задругама. Он сматра да би кроз увођење и плаћаше закупнине требало остваривати концентрацију земље у рукама задруга. У вези с тим он каже: „Ради се, дакле, о томе да закупнина треба да постане једанод основних елемената потпуно добровољног удруживања сељака и да се енергично пресеку тенденције наметања таквих задружних облика који je на један или други начин негирају, претварајући тиме добровољно удруживање у неку врсту експропријације удружених сељака“ (16). По Вељковићу, уколико задруга жели да добије неко земљипгге у закуп она ће принцигтајелно морати, да плати оно лику закупнину колику плаћају и индивидуални сељаци. А уколико се ради о плаћању закупнине самим задругарима, онда би њена висина имала бити умањена за приближну вредност повластице ко je уживају задругари као чланови радне задруге (пореске обавезе, повластице за вожњу, евентуална помоћ из социјалног фонда итд.) На овај начин отпала би и подела задруга на тиоове, проблем окућнице итд. Али сад се поставља, по истом аутору, као основно питатье како обезбедити и плаћање т.зв. економске закупнине, која би задовољила задругаре као власнике земље, и у исто време очувати зараде задругара на нивоу просечне наднице у пољ-опривреди. У том смислу он предлаже да се проширена репродукција у задругама у прво време обезбеђује кредитима које би задруге добијале од државе уместо стварањем фондова на рачун висине дохотка који остварују задругари. Тако би по Вељковићу радне задруге при нормалним условима могле исплаћивати и економску закупнину и одржати висину зарада задругара на нивоу просечних надница у пољопривреди, чиме би били уклоњени основни узроци колебања у радним задругама (17). Не можемо се упуштати у шире анализе и оцену ових и низа других мишљења и предлога у вези са регулисањем плаћања закупнине у сељачким радним задругама, јер би то одузело много простора. Међутим потребно je да видимо да ли je заиста, у Бремену када се највише дискутовало о овоме (у току 1952 и почетном 1953), било могућно повољно решити проблем закупнине и тиме обезбедити даље јачање радних задруга.
(16) Љубомир Вељковић, Закуп земље и даљи развој земљорадничког задругарства, Содијалистичка пољопривреда, бр. 7 —B/1952, с. 25.
(17) Љубомир Вељковић, Економска закупнина и одржаванье зараде задругара на нивоу просечне наднице у пољопривреди, Социјалистичка пољопривреда, бр. 11—12/1952, с. 59 —63.