Анали Правног факултета у Београду

4

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

може да доведе до конвалидације брака ако постоје три услова које je још канонско право захтевало. Ти услови су: 1) nomen, тј. да жена носи име мужа, 2) tractatus, тј. заједнички живот и домайинство, и 3) fama, тј. опште уверење да су супружници заиста брачни другови. Слично je и са „државином“ брачности детета. Чл. 1240 говори чак о државини потраживања (која се дешава нарочито код привидног наследства). 2. Немачко-швајцарски појам државине Овај појам назван je још и „германски” појам због његовог тобожњег порекла из државине германског права, иако 'он није „германски” појам, као што ћемо видети. По овом појму довољна je фактичка власт, потпуна или делимична, над ствари па да постоји државина. По § 854 ст. 1 Немачког грађанског законика „државина једне ствари стиче ce добијањем фактичке (стварне) власти над ствари“. У овој дефиниции уопште се не указу je на субјективни моменат, на анимус, на вол>у да се ствар за себе држи (иако, разуме се, сам појам власти садржи у себи субјективну вољу), а теоретичари, упркос разним нијансама, слажу се у томе да та власт над ствари мора бита видљива, мора дејствовати према споља, према друтима, наглашују дакле објективни моменат. И заиста, ова се концепција државине у свом теориском оправдању надовезује на тзв. објективну теорију државине чији je аутор био Јеринт, яасупрот тзв, субјективној (и, разуме се, идеалистичкој) теорији пандектиста, који су одлучујућу улоту анимуса код државине тражили у свемоћи воље као суштаственог елемента права (ову теорију je највише разрадио Савињи). Ово се схватање по мишљењу немачких писаца у историској перспективи надовезује на германску концепцију државине, на‘ „дух” германског права. За разлику од римске концепције, германско право, по овом мишљењу, није тражило анимус већ само фактичку власт над ствари. То je било тзв. gewere (6). Но „гевере“ није било само пука фактичка власт над ствари већ je било и правка форма, признато право којем je фактичка власт сачшьавала само садржину. Према томе „гевере“ није било само фактичка . власт већ и правна власт. Оно je уствари било спољни облик својине, тачније речено својинских права. Сами немачки писци истичу да се фактичка власт није морала непооредно вршити, да je постонало тзв. степенасто, подел>ено „гевере“ (7). А шта je онда то подељено, степенасто „гевере“ у суштини друто него подел>ена сво-

да О самој дефиницији ~g ewere" постоји размпмоилажење у немачкој литератури. У пометку оно je означавало свечано увођеше власника у држање неке ствари у смислу феудалног права (латински invesUtura), но касније je означавало спољни појавни облик стварних права, спољњу власт над ствари, која je, по тврђешу немачких писаца, била основна характеристика стварних права у старом германском праву.

(7) Otto Gierke, Deutsches Privatrecht, 11. Leipzig, 1905, стр. 190 и сл.; Enneceerus-Kipp-Wolf£, Lehrbuch des bürgerlichen Rechts, 111, Marburg, 1932. стр. 12.