Анали Правног факултета у Београду
5
НЕКИ ПРОБЛЕМИ ДРЖАВИНЕ
јина феудалног права? Но у том случају то није специјалност германског права већ феудалног права уопште, дакле свих феудалних права (иако тај аспект у другим феудалним правима није истраживан као у германском праву). То je тако због подељености својине с једне стране, и због неразвијености правног система и правних појмова, њихових хорена у примитивном, неписаном, обичајном праву, недовољности апстракција и везаности права за спољне појавне облике с друге стране. То je разлог што су разни облици фактичке власти били щжзнати као- својински облици, другим речима сва су стварна права била својинска, док je римско право, из разлога што je оно развило чисти грађанскоправни појам својине, признавало као својину само пуну, неподељену апсолутну власт у односу на ствари, а остали видови коришћења и располагања са ствари, „власти над ствари", яису сматрали својином већ нижим правима од својине, правима изведеним из својине. То je и био разлог што се у римском праву јасно разликује својина од државине, правка власт од фактичке власти, док се у феудалном праву меша правка и фактичка власт. Но без обзира на теориску и историску позадину, концепција Немачког грађанског законика о државини више одговара практичним потребама (иако и она, као што ћемо касније видети, има битних недостатака) из следећих разлога: 1) она да je државинску заштиту сваком облику коришћења и располаганьа ствари у своје име, било да се лице појављује као власыик, било као закупац, залогопримац, посл;угопримац, плодоуживалац, фидулијарни купац, старалац итд., и тиме се избегавају сувишне и натегнуте теориске контроверзе претходног система; 2) избегава се проблем државине права који највише даје маха тим теориским контроверзама, a који ипак није решен у систему римске концепције. Наиме Немачки грађански законик дризнаје само ствари као објект државине, а с друге стране само матери јалне предмете сматра стварима (§ 90 Немачког грађанског законика) (8). Но пошто државина има за своје оправдање не само заштиту, већ je она и нравна чињеница за стицање својине (и других стварних права), то у Немачком грађанском законику имамо поред тзв. „употребне државине“ и „својинску државину“. Ова друга je правна чшьеница за одржај. Немачки грађански законик много сужава појам притежања, јер већину случајева које римски систем сматра притежаньем, он сматра државином (употребном). Држалац je сваки онај који има ма какву власт над ствари, потпуну или делимичну, власт која може бити садржина цеког субјективног права (стварног или обли-
(8) Већина немачких писаца се слаже с тим да у Немачком грађаиском законику не постоји државина права. М, Волф сматра да и у немачком праву постоји државина права предвиђена у §§ 900 и 1090 Немачког грађанског законика. Ови прописи међутим говоре о табуларном одржају, а то је, као што ћемо у тексту изнети, нешто друго а не државина права. Вид. Енекцерус-Кип-Волф, пав. дело, стр, 66 и сл.