Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

6

( гадионог), значи сваки који на неки начин сам за себе користи ствар и располаже њоме. Не пошто на једној ствари може бити више таквих власти (наир, власник и плодоуживалад; влаоник, закупад и подзакупац итд.), то имамо посредног држаоца (или држаоце, напр. власник и закупад) и непосредног држаоца (закупац или подзакупац или обојица итд.). А притежалад je по Немачком грађанском законику само онај који нема никакве власти над ствари, него je само у обичном просторном односу дрема ствари, повинујући се притом упутствима и наређењима титулара односно држаоца, као напр. кућна послута, шофер итд. (§ 855 Немачког грађанског законика). Сличая систем има и Швајцарски грађански законик (чл. 919 и сл.) с том разликом што уопште не познаје притежаше и сматра државином и оне случајеве које Немачки грађански законик сматра притежагьем, што задаје велике тешкоће .пракси. 3. Критика ових појмова Обадве изложена концепције државине подлежа озбил>ној критици. Основна грешка римске концепције je у двојноети државине, у њеном разликовању на државину ствари и државину права. Ова грешка потиче отуда што су Римљани помешали својину с кьеним предметом, односно са ствари на коју се односи (9). Пошто по римском и буржоаоком праву својина значи апсолутну власт над ствари, то се сматрало, а и дакас лаици сматрају, да je својина као право просто отеловл>ено у ствари. Међутим својина као право, као друштвени нормативни однос можемо исто тако лако одвојити од ствари, предмета на који се односи као и свако друго стварно право, напр. залогу, плодоуживаше, стварну службеност. Залога или службеност никад се кије идентификовало са ствари на коју се односи у римском или каснијем праву, jap она права не значе апсолутну, потпуну, већ само делимичну власт над ствари. Та власт над ствари и код својине и код службености исползав а се у извеоним фактичким радшама, у коришћењу и располагању у свим правцима (својина), или само у одређеним (остала стварна права). Међутим те фактичке радње, та „фактичка власт“ постаје правка власт ако их објективно право, важеће норме, признају. Али правка власт je интелектуални однос док се фактичка власт испољава у виднијим, стварним радњама и понашаљима. Држалац „ствари“ врши оне фактичне радње које врши и власник. Али док их власник врши с дозволом права, јер му објективно право признаје те радгье, дотле код држаоца то не мора бити случај. Тачно je да je власник истовремено и држалац, jep власник

(9) Plamol-Ripert, Traité élém. de droit civil, 11, Paris, 1937, стр. 734 и 772. Плаииол je потпуно правилно уочио да ни стварна права нису однос лица према ствари, већ однос лица у вези са ствари (вид. стр. 726 и сл.). И кад ми, у тексту употребл.ава.мо израз „власт над ствари“, то чинимо само због уобичајености тога израза, али смо свесни да су стварна права однос међу лицима поводом ствари.