Анали Правног факултета у Београду

84

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

миње, иако je и она итекако важна за отвар и мора бити узета у обзир при одбадивању тужбе као неблаговремене), то покушава да учини Савезни суд. Погледајмо његове разлоге. Он каже најпре да управни орган по „правилима управног поступка“ није дужан да да упут о правном леку. Најпре, не види се на која то „правила управног поступка“ суд мисли. Мислимо да правила о управном поступку код нас, кад једном буду прописана, морају предвидети да je дужан дати упут о тужби, jep je и то правни лек којим се штате права грађана против погрешака управних органа, као и жалба вишем управном органу, па још и јачи. Но, тих правила joui нема, па ни то питање није јасно, како узима Савезни суд. Он се. додуше, позива још и на то да такву дужност не предвиђа ни Закон о управним споровима, што je тачно, и да због тога решење у коме нема упута не може да се сматра ништавним ни непотпуним, како би се могао управни орган упутити да донесе ново решење. То je тачно, и заиста да зато не треба упућивати управног органа да донесе ново решење. Али, питање ни je уопште у томе! Ни je овде недостатак решена управног органа што није дао упут, него што je дао погрешай упут, и што je тај упут произвео неповольне последице за тужиоца. Нигде свакако није прописано да се дају погрешни упута. А ако због погрешног упута грађанин трпи, онда има да падне одговорност на оног који je упут дао, тј, на државу, и она има све да учини да последице за грађанина поправи, Прво што има да учини то je да сматра да je рок који je протекао због погрешног упута још увек недирнут. Дакле, разлози које наводи Савезни суд уопште не стоје, jep се не односе на ствар реч није о недаваньу упута, него о даваньу погрешног упута. Кад такав орган да погрешай упут, он наноси штету, а ову je дужна накнадити држава, пошто je нанета незаконитим и неправилним радом њених органа. А пре но што би je накнадила, дужна jy je спречити. Врховни суд би je спречио кад би тужбу сматрао благовременом. Уосталом, сам упут и није толико очевидно погрешай, што се најбоље види из чињенице да су и Срески и Окружни суд сматрали да je упут тачан и само се препирали око надлежности. Занимљиво je да се услед решеньа Савезног суда тужилац нашао у ситуацији да нема правног лека против решења, и то без икакве своје кривице, само зато што je сматрао обавезним за себе званична упутства једног државног органа.

Др.

Рад. Д. Лукић

СВОЈСТВО СЛУЖБЕНОГ ЛИЦА

Објављена збирка судске праксе из нашег поратног кривичног правосуђа садржи само једну пресуду која се односи на питан.е појма службеног лица у смислу чл. 99 Кривичног законика. У нашим