Анали Правног факултета у Београду

232

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међу дажбинама (VII књ., 213—220) спомине и натуралне; новчане су дажбине давана у новцу која јавна привреда прописује грађанима (216) те су подељене на таксе, доприносе и порезе. Порези (VIII иь., 221 —298) су новчана давана која јавна привреда на основу пеке привредне делатности прописује и наплаћује од приватних привредних јединица („Privatwirtschalten“). Порески предмет могу бити право располагања привредним добрима (имовина), успех привредне делатности појединог привреднкка (принос и доходах), сама привредна делатност (посредоване, преношене и промет добара) те трошегье добара (224). Порез својим трошењем ствара организациону основу читаве привреде те je тиме продуктиван, за пореске обвезнике чак и репродуктиван, стварајући омогућивањем и организациям привреде свакој приватној привредно] јединици основу егзистенције те ньене рентабилности. Порез утиче на новчане фондове приватне привреде, циркулацију новца у привреди и постаје средство за органзадију циркулације новца и робе (227). Уједно je и средство принудне штедгье те мења распо,делу новца у привреди (229). Порези наравно нису неутрални, него су у суштини економскополитичко средство за преображаване привреде које има и сврху покрића државних потреба (234). Привредну структуру порези могу исправљати и усмеравати политиком расподеле продукционих фактора, структурном политиком у погледу продукционих области, економскополитичком васпитном политиком, политиком величине погона, политиком инвестиција и рацонализације, политиком локације и политиком концентрације и децентрализације (236). На циркулацију новца и робе дејствују порези монетарном и валутном и кредитном политиком, тржишном политиком, политиком цена и конкуренције, монополском и коњунктурном политиком (241). Резултати дејства пореза на организацију привреде зависе како од трошена пореских прихода тако од дејства одузимања новца. За очуване пореске способности треба оситурати бар минимум егзистенције и способности привређивана („Betriebsfähigkeit“, 257), али разним порезима треба захватити пореску способност (у тделини), чувајући трајну способност плаћан>а и ношења пореза (277). Порески објекти већ су били набројани на почетку приказа VIII книге те их аутор дели на порезе: 1) на принос и доходах, 2) на имовину, 3) на промет и 4) на потрошну (285). По ј едини порези су систематски разврстани у пореској табели (286 —7). У овој книзи обраtjeHM су наравно сви главки порески проблеми, наприьюр пореска способност, извори преваљивања, тарифа, начела, систем, границе ■опорезивања. IX книга (299 —348) посвећена je појединим порезима и ниховим проблемима како се појавл>ују нарочито у Средњој Европи у најновије време. Ту аутор спомине и разне, нашем систему неповнате порезе, например порез на предузећа са филијалама и робне куКе, порез на прираштај дохотка и имовине, порез за изједначене губитка (и терета), порез мртве руке. Порез на доходак мена се све више у систем пореза на принос (313), порез на фонд плата у целини („Lohnsummensteuer“) осуђује (306), док порез на промет убраја у потрошне порезе, уколико се промет сваке робе или. услуге опорезује само једанпут (335). У согласности са немачким и аустриским пореским системом набраја већи број пореза на потрошну појединих предмета. На подручју јавног кредита (X кн>., 349 —370) дошло je до замашнот преображаја у његовој теорији нарочито одбациванем досадашнег принципа о трајној равнотежи у јавним финансијама, по-Iпто je јавни кредит у сагласности са конунктурном политиком пре-