Анали Правног факултета у Београду

240

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

скромнијег и адекватнијег наслова „Правки фрагмента“ стави jeдан свакако значајан и звучан наслов. То je била, вели он, пре света тежша да се укаже на неке опште идеје које све више узимају маха у склопу савремених струјаша лаичке и научне мисли о основним питањима уређења социјалних односа, а не да се претресају правнотехничке појединости. Али ту je погрешио, jep je за сваког читаоца видљив раскорак између наслова и садржине овог позамашног дела. Да je то тако довољно je само указати на оно о чему све аутор говори. Ређајући више од тридесет поглавља писац не даје одређену органску целину и не назначује чак да се књита састоји из неколико делова, засебних целина, код којих je тешко сагледати заједничке елементе и садржинску повезаност. У првом делу (гл. IXV) поред дефиниције и разно ja хуманизма додирнути су и различит општи проблеми који су постали већ класични у правној науци (порекло и структура позитивног права, однос истог према природном праву, фактори правног развоја, демократија као политична подлога права, наука и техника у позитивном праву, обичајно право, правичност, јавни поредак и сл.), али се не види jaсно у чему je њихова веза са проблематикой хуманизма. То утолико више што налазимо сувише цитата и ставова других аутора које Мецлер скоро само коментарише. Други део (гл. XVI —XX) садржи конкретнији материјал, али je и он хетероген: хуманизам у области правно-медицинских односа, школству и васпитању, радним односима и утицају техничког напретка на степей и карактер хуманизма итд. Трећи део (гл. XXI —XXVI) претставља приказивање развитка грађанског, иаследног, кривичног, уставног и административног права Луксембурга, које по самој природи ствари није могло да се изграђује као аутохтони правни поредак, већ позајмљивањем и прилагођавањем правних установа и норми суседних земаља. Четврти део (гл. XXVII —XXXII) односи се на питагьа међународног јавног и приватног права у земл>ама Бенелукса у вези са Шумановим планом, Атлантским пактом и другим познатам актима и догађајима последгьих година. Као што се види, тешко je у тако компонованом спису наћи одговор на питање о „еволуцији права с гледишта културе“ a још мање објашшење у чему би се састојао правки хуманизам. Томе доприноси како тематска разнородност и неприкладност материјала тако и гьегова фрагментарна обрада. Једино треба истаћи да у трећем и четвртом делу юьиге има корисних података и обавештења. А необичан, рекли бисмо патетичан, стил који показује ауторово одушевљење за идеал хуманизма, може чинити писца симпатичним у очима читаоца, али не доприноси научној вредности дела.

Стеван Врачар

Tarek Z. Tunaya, TÜRKIYEDE SIYASI PARTILER 1859—1952, Istambul, 1952, XI + 799. Доцент јавног права на Универзитету у Истамбулу, др. Тар’к 3. Тунаја, својим делом Политике партијв у TypcKoi 1859—1952 дао je значајну студију из ове области. Он, међутим, никако није први радник који проучава ову материју, У предговору он наводи читав низ делатиика који су се и пре шега бавили овом проблематаком; нарочито су, ус лед политичких прилика у Турској послед-