Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

241

гьих година, бројни наслови дела скорашшег датума. Проучавањем политичких партија се, штавише, баве у Турској и неке посебне установе, као Факултет политичких наука Универзитета у Анкари и Журналистички институт Економског факултета Цариградског универзитета. Из ове научне области одбрањене су већ две докторске дисертације. После предговора и списка аутора чијим се делима служио (има их 142), долази Увод теориске природе (1 —73). Први део увода расправља о питању политичких страыака уопште, почињући од старих Грка, Римљана и исламског Средшег века, други део намењен је вишепартиском a трећи део једнопартиском систему. Прва књига посвећена je периоду од давања слободе до појаве Младотурака (79 —160). Њен први део обрађује грчку, јерменску и бугарску револуционарну организаццју, други део политична удружења до Берлинског конгреса (Догађај Кулели 1859, Друштво младих Османлија 1865, Митинг студената 1876, Али Суави и Чираански догађај 1878, Скалијери-Аизбегов комитет 1878), трећи део садржи о удружењима под Абдул-Хамидовим режимом (највише простора посвећује удружењу Јединство и прог pec). Друга књига (161 —471) говори о младотурском периоду од 1908 до краја I светског рата. У њеном првом делу излаже се најпре о политичким организацијама (има их тринаест, од којих највише простора добијају Јединство и прогрес и Слободњачка странка), затим о политичким круговимаи клубовима и најзад о мањинским политичким организацијама (код Грка, Бугара, Шиптара, Јермена и Арапа). Други део друге књиге осветљава ситуацију у време склапања мира. Писац je набројао 31 странку-друштво, између којих и четири социјалистичке (Социјалдемократска, Социјалистичка странка радника и чифчија Турске, Социјалистичка странка Турске, Реформистичка социјалистичка странка трамвајски радници у Цариграду). Овај занимљив период обрађен je сасвим фрагментарно, странка по странку, нигде не уочавајаћи општу, економску, друштвену и политичку ситуацију у земљи и несумшив утицај Велике октобарске револуције. Наслов треће књиге гласи Период одбране права (472 539) и односи се на излагање о положају и снази политичких трупа У борби за стварање републике. Четврта книга (540 —748) разбијена je на делове без већег приступног објашњавања општих историских услова. Ту су једна за другом обрађене 35 странака савремене Турске; оснивање и конгреси странака, учешће и постигнућа на изборима, територијална организација, текст најважнијих партиских материјала (декларације, најважнији говори, програми, статистике). Више простора добиле су најзначајније странке: Републиканска народна, Демократска и Национална странка. Странака са социјалистичким именом у називу има шест, a постоји и Радничко-чивчијска и Демократска радничка странка. Овај део има пре свега практични характер, те he одлично послужите сваком оном који се буде више заинтересовао за политички живот савремене Турске. Текст се завршава једним закључним поглављем (749 —58), где се после гшшчевих најопштијих коментара, идући од периода на период, даје закључак, у ком се истине све интензивнији развитак политичког живота Турске за протеклих сто година, као и то да je Турска данас земља са вишепартиским системом. Библиографија (759 —72) je уређена систематски и с обзиром на то да ли je реч о књизи, чланку и сл. Постоје и две корисне таблице (772 —77) и индекс (791 —99).