Анали Правног факултета у Београду

157

ДОКУМЕНТ АРНИ АКРЕДИТИВ

банка која je тада „акредитивна банка”, и продавац који je тада „корисник акредитива“. Акредитивна клаузула може се уговорити и са две речи: „Плаћање акредитивом“. Диспозитивни прописи, како писани (углавном узансе, ређе закони), тако сбичајни, одређују тада какви морају бити поједини елементи акредитива које треба да отвори купац. Међутим, стране утоварају више или мање исцрпно те елементе у акредитивној клаузули, да би избегла неизвесности диспозитивних прописа, њихову строгост према једној или другој страни и, најзад, самовољу купчеву при прописивању услова приликом отварања акредитива. Наиме, дешава се да купац при штуром уговарању акредитивне клаузуле пропише строжије услове за продавца него што би били по диспозитивним прописима и него што би били они на које би продавац пристао. Међутим, иако се продавац таквим акредитивом не би морао задовољити, у пракси он га тада толерише да би избегао све непријатности око спора са својом муштеријом о исправљању отвореног акредитива. Ово су елементи који се обично уговарају у акредитивној клаузули: 1) својства акредитива (опозив или неопозив, потврђен од друге банке или непотврђен, преносив или непреносив, дељив или недељив). Ако се ништа не уговори, онда he се под изразом „акредитив“ разумети акредитив с оним својствима са каквима се редовно јавља у промету, а то je: неопозив, непотврђен од друге банке, непреносив и дельив; 2) банка код које he се отворити акредитив. Обично je банка у земљи продавца. Ако банка није уговорена, купац може изабрати ма коју банку доброга гласа; 3) рок у коме купац мора отворити акредитив. Да би акредитив уопште имао некаквог ефекта, купац га мора отворити најкасније кад му продавац јави, да je роба спремна за отпрему. То je најповољнији рок отварања за купца, jep je најкаснији могући. Међутим, продавац he често хтети да буде обезбеђен у погледу исплате пре него што приступи набавци продате робе или сировина из којих се она израђује и пре но што приступи изради робе, па he стране уговорити један много ранији рок отварања. Ако ништа не уговоре, купац мора одмах отворити акредитив по начелу „quod sine die debetur statim debetur“; 4) рок важења акредитива. To je рок у коме he акредитивна банка бити обавезана да према свои обећању хонорише продавчева документа. Кад банчина обавеза не би била тако ограничена, продавац би могао извршити испоруку и после уговореног рока испоруке све до застаревања баичиие обавезе (обично три године после отварања акредитива, ако се узме да je акредитив упутница). То купцу свакако не би конвенирало, а не би му конвенирало ни то што би кроз све то време морао ангажовати своја, одговарајућа новчана средства као покриће. Зато стране уговарају рок важења,