Анали Правног факултета у Београду

156

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

лист, уколико се продавац не послужи својим правом да промени уговор о превозу, док има дупликат товарног листа у рукама). Али, и уколико би се међу документима налазиле традиционе хартије (например, теретница морских или речних бродова), тј. хартије без којих се не може располагати робом, продавац неће бити довољно заштићен, ако купац одбије да хонорише документа. Наиме, у том he случају продавац бити, додуше, утолико заштићен што без исплате куповне цене неће пустили робу из својих руку, али he сносили сав ризик поновног пласирања робе, коју je можда израдио према специјалним захтевима купца, као и ризик губитка превозних трошкова робе, кода je можда допремљена из велике даљине. Све ове незгоде појачавају се при продаји робе у иностранство. Осим тога, при оваквој врсти продаје постоји још један разлог више за несигурност промета. Наиме, наплата куповне цене може ce угрозити не само финансистам несигурношћу или пословном несолидношћу купца, него и актима државне власти како у продавчевој тако и у купчевој земљи, којима се заводи ембарго на извоз или на увоз или обуставља платни промет између земаља у питању. Из свих тих разлога трговина тражи у несигурним временима један начин плаћања који he омогућити продавцу да робу не шаље, и чак да je не почне ниизрађивати, односно набављати од подлифераната, док не буде сигуран да ће наплатити своју фактуру чим робу отпреми, а да притом купац не мора унапред исплатити робу продавцу и тако рискирати да до испоруке уопште не дође. Такав начин плаћања нађен je у документарном акредитиву. Међутим, како je потреба за таквим начином плаћања нарочито' велика у међународној трговини, то се он готово искльучиво употребљава у тој трговини. С друге стране, пошто он штити нарочито интересе продавца (купци би били заштићени већ и „плаћањем уз документа“), јавља се акредитив као инструмент плаћања нарочито у временима у којима ггродавци владају на тржишту (sellers’ market); например за време и после ратова. Техника посла. Како се решава постављени задатак помоћу акредитива? Прво, продавац и купац морају приликом закључења посла уговорили да he се плаћање изврхиити путим акредитива. 'Го се утврђује у уговору у тачки о начину плаћања цене, која се тачка лада зове „акредитивна клаузула“. По тој клаузули купац je дужан да дб банци налог да изјави продавцу да he му уз презентацију одређених докумената исплатити одређени износ. Кад купац издаје овај налог банци, кажемо да je „отворио акредитив“ код ње. Исто тако, кад банка да поменуту изјаву продавцу, и то у часу кад изјава стигне продавцу, кажемо да je банка „отворила акредитив“ код себе. Дакле, пракса назива две различите ствари истим термином, али то не чини тешкоће пошло стране у сватам случају знају на који се смисао мислилб. Као што се види, при акредитивном послу ангажована су у најмању руку три лица: купац који се лада назива „налогодавац“,