Анали Правног факултета у Београду

155

ДОКУМЕНТАРНИ АКРЕДИТИВ

су се ново, буржоаско друштво и на њему заснована држава родили још у Првом устанку. Ако бисмо хтели да најкраће формулишемо основну класну карактеристику државе Првог устанка, изгледа ми да бисмо je могли назвати служећи се аналогијом с нашим најстаријим тзв. ранофеудалним државама које су такође имале прелазан карактер и врло јаке заостатке старог у себи ранобуржоаском државом. Такав карактер, уосталом, имала je касније држава Другог устанка па донекле и држава уставобранитељска. И тек у једном процесу, тешком и мучном, који je трајао више деценија, из такве државе изградила се и учврстила у Србији права, развијена, типична буржоаска држава.

Драгослав ЈанковиК

ДОКУМЕНТАРНИ АКРЕДИТИВ

САДРЖАЈ: I. Документарни акредитив y пракси. Привредна функција. Техника посла. Правые теорије документарног акредитива, Б. Упутница уопште. Дејство престације ~за рачун упутиоца“. Овлашћења или обавезе. Преносивост и опозивост, В. Акредитивна упутница. Основни уговор. Пут и хронолошки ред којим странке дају изјаве. Предмет акредитивке упутнице. Опозивост и преносивост. Више банака интервенише. I. ДОКУМЕНТАРНИ АКРЕДИТИВ У ПРАКСИ Привредна функцией. Документарни акредитив. који се тако често јавља као инструмент плаћања у нашој спољној трговини и са којим су данас већ упознати више или мање и шири кругови наше јавности, није нова појава. Он je развијен од стране лондонских великих трговачких кућа још крајем XIX века, али се распространио по свету и постао главки начин плаћања у међународној трговини тек после Првог и, нарочито, после Другог светског рата. Документарни акредитив који ћемо убудуће кратко - звати акредитив, има да захвали за овај свој успех несигурности и ыеповерењу који су завладали у свету у току два светска рата и непосредно после њих. Кад завладају такве прилике, тј. кад купац избегава да уиапред плати робу а продавец да je унапред испоручи, локална трговина испомаже се извршивањем купопродајних уговора из руке у руку. Међутим, то je немогуће при дистанционој купопродаји. Максимум обезбеђења који уговорне стране могу постићи традиционалним начинима плаћања јесте „плаћање уз документа“ (payment against documents, P/D). Taj се начин састоји у том да се предаја робних докумената, нарочито докумената о отпреми робе, и плаћаше робе врше из руке у руку. Међутим, овај начин плаћања, иако добро штити неповерљивог купца, не даје довољно сигурности продавцу. Пре свега, купац може некад да дигне робу и без пријема робних докумената од продавца (например, у случају слање робе железницом или речним бродовима уз речни товарни