Анали Правног факултета у Београду

154

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Насупрот шима, Карађорђе с. једним делом војвода и других мањих старешина борио се за изградњу унитарна, централистички уређене државе. Без обзира на мотиве (личне или друге природе) којима се Карађорђе притом руководио, нема сумње да je, историски посматрана, његова централистичка линија у тадашњим условима била потпуно оправдана и напредна. У неразвијеним привредним и друштвеним условима тадашње Србије, а поготову у условима рата, унитаризам и централизам претстављао je не само услов напретка већ и услов без чијег испуњења не 6и била могућа ни сама победа буржоаске револуције. Победа централизма у устаничкој Србији 1808, а коначно 1811, била je, дакле, историски условљена и нужна. Ипак треба приметити да je, упоредо с процесом преовлађивања централистичких тенденција у Устанку, текао и процес потискивања народних маса из свих, и централних и локалних органа, процес наглог јачања и осамостаљивања старешинског слоја чије je деспотско поступање према народу било један од узрока малаксавања борбеног елана, учестаности буна и нереда који су ослабили одбрану 1813 и допринели бржој пропасти Устанка. VIII По својим основним задацима и циљевима, држава Првог устанка била je усмерена на вођење рата против Турске и на спровођење револуције. На то je првенствено била усмерена и сама њена организација и функционисање органа власти. Друге делатности, например на подизању просвете и културе, биле су, разумљиво, потиснуте у други план. Бојна организација потиснула je била сасвим у позадияу организацију грађанске власти. Мали број постојећих државних функционера (војних и цивилних) бавио се мањевише свим пословима. Подела власти, уколико je постојала, није била поштсвана. Међутим, готово сви органи власти сматрали су једним од својих основних задатака припремање и вођења рата, учествујући на један или други начин у ослободилачкој борби народа. С друге стране, апарат власти помагао je револуционарно мењање друштвених односа и суделовао у њему. Користећи насилна средства и методе, он je доприносио стварању буржоаске, капиталистичке класе и служио као њено језгро. Основне класе буржоаског друштва у Првом устанку нису се биле формирале, али шихово формирање je било, почело, пошто су основни услови за то били створени самим укидањем феудалних односа. Због избијања револуције у још незрелим економско-друштвеним условима, у привредно заосталој средини, због многих тешких и отпорних заостатака ранијих друштвених односа, требало je да прође још доста времена да би се у Србији капиталистички односи потпуно изразили и да би коначно победили. Ипак се због тога не може негирати да