Анали Правног факултета у Београду

159

ДОКУМЕНТАРНИ АКРЕДИТИВ

осигурања поморског транспорта. Некад купци и њихови шпедитери имају интерес да буду хитно обавештени од продавца о разним подацима у вези са отпремом робе. Ту ће се тражити кошгје односних обавештавања, евентуално потврђене житом поште или телеграфа. Опрезност ће који пут налагати да се презентира и копија извозне дозволе, jep се дешава и то да продавец утовари робу и добије отпремна документа, а царински органи не дозволе извоз робе итд. Ако стране не уговоре документа, купац ће моћи прописати само узуелна документа, а то ће бити иста са којима се банке могу задовольити по важећим узансама или банчиним регулативима кад отварају код себе акредитив по налогу који не садржи упутство у погледу докумената. На основу акредитивне клаузуле купац издаје банци налог за отвараше акредитива. Међутим, одмах треба приметити да у међународном промету купац не даје налог директно акредитивној банци која je, како je изложено, редовно у иностранству, тј. у земљи продавца, него он издаје налог некој банци у својој земљи, домаћој банци, која ce y овом случају зове кореспондентна банка, да она изда налог свом иностраном кореспонденту (акредитивној банци) да овај код себе отвори акредитив у корист продавца (корисника) за рачун купца (првог налогодавца). И издавање налога од стране кореспондентне банке акредитивној банци назива се „отварање акредитива“. Дакле, ово je већ трећа ствар коју означава овај термин. Међутим, кореспондентна банка неће издати свој налог акредитивној банци, ако није обезбедила за себе покриће од купца, нити he акредитивна банка отворити акредитив продавцу с обавезом да хонорише документа одмах по њиховој презентацией (тзв. „акредитив с обавезом“), ако није обезбедила покриће за себе, и то од кореспондентне банке, будући да акредитивна банка није у директном нравном односу са купцем. Кореспондентна банка обезбеђује покриће за себе или тиме што joj je купац већ отпре поверилац за довољан износ, па она код себе блокира његово потраживање, ' или тиме што joj купац пружа покриће у часу издавања налога или, најзад, тиме што joj обећава да he joj у једном доцнијем часу исплатити покриће. Покрића, пак, у односу између банака делимо по тренутку када се пружа ју, на следећа: 1) покрића која ce дају акредитивној банци пре исплате акредитива кориснику, било да се блокира потраживање кореспондентне банке од акредитивне банке, било да кореспондентна банка дозначи покриће акредитивној у часу издавагьа налога или доцније, али свакако пре исплате акредитива; 2) покрића која се дозначују путем тзв. телеграфског рамбурса, тј. која се дозначују телеграфски у часу кад кореспондентна банка