Анали Правног факултета у Београду

160

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

прими телеграфски извештај од акредитивне банке да су овој поднета уредна документа и да их je хонорисала; 3) покрића ко ja се дозначују тек пошто кореспондентна банка прими од акредитивне банке већ хонорисана документа. Koje ће од ових покрића акредитивна банка тражити од кореспондентне банке да би отворила акредитив „с обавезом“, зависи од поверења које кореспондентна банка ужива код ње, односно од евентуалног генералног аранжмана између ових банака. Ако акредитивна банка не обезбеди за себе тражено покриће, она ће отворити акредитив платив „по пријему покрића и у границама истога“, тзв. „акредитив без обавезе”. Ако стране у акредитивној клаузули не кажу да ли се ради о акредитиву „с обавезом“ или „без обавезе”, мораће се, наравно, отворити акредитив „с обавезом“. Дакле, и без истицања да je акредитив „с обавезом” и без помињања да купац мора пружити, директно или индиректно, акредитивној банци покриће какво она тражи, да би отворила код себе „акредитив с обавезом“, купац he бити дужан да пружи такво покриће. Кад укључене банке изврше примљене налоге и продавад добије од акредитивне банке извештај да му je код себе отворила неопозив акредитив с обавезом да га исплати одмах по презентации докумената, он може бити миран, уколико има поверења у банку. Он може мирно да набавља робу, да купује потребив сировине и полусировине, да израђује поручени материјал, да га пакује и шаље купцу. Он зна да he добити куповну цену чим презентира документа банци у својој земљи. Њему неће сметати ни погоршање финансиског стања купца ни разне забране и сметње у погледу трансфера плаћања из земље купца у земљу продавца. С друге стране, купац постиже овим начином плаћања да не плаћа пре него што продавац преда документа на основу којих се располаже робом. Ако je како треба уговорио документа у акредитивној клаузули и затим их прописао у свои налогу, он he бити заштићен чак и ако у међувремену дође до ембарга или контингентирања извоза у земљи продавца или увоза у земљи купца, јер продавац тада или неће моћи отпремити продату робу, или бар неће моћи презентирати извосзну односно увозну дозволу. Једини који може да претрпи штету при овом послу јесте акредитивна банка у земльи продавца која се задовољила једном врстом накнадног покрића и отворила продавцу неопозиви акредитив „с обавезом“, а затим услед више силе не може добити покриће од кореспондентне банке у земљи купца. Наиме, она he по датој обавези морати исплатити акредитив кориснику, пошто се њега при оваквој врсти акредитива ништа не тиче какво je покриће уговорено између банака и да ли je оно стигло. Завршавајући овај отсек можемо рећи да акредитив решава постављени проблем: