Анали Правног факултета у Београду

ДОКУМЕНТАРНА! Л КРЕДИТИВ

161

а) како да се обезбеди продавац још пре узимања поруџбине у посао (пре набавке робе од подлифераната, пре израде робе, пре њеног паковања и отпремања) да he му роба кад je отпреми, бити исплаћена, б) а да купац не мора унапред платити робу, тако што лице продавчевог поверења обећа продавцу join пре преузимања поруцбине у посао, да he му уз документа о отпреми робе платити погођену цену. Тиме je решен проблем за практичара, али није за правника. Правник се пита каква je природа обавезе поменутог поверљивог лица, практично увек банке; Je ли то обавеза лица које приступа дугу купца, или обавеза лица које преузима купчев дуг, или обавеза цесуса по тражбини купца коју je цедирао продавцу, или обавеза промитента по уговору у корист трећег лица, или обавеза асигната, или обавеза по некой другом правном институту? Јер, од правилне супсумције зависи правилно решавање свих оних многобројних питања која се постављају при процесу акредитивног посла. 11. ПРАВНА ПРИРОДА ДОКУМЕНТАРНОГ АКРЕДИТИВА А. Правне теорије документарног акредитива Документарни акредитив бивао je супсумиран у теорији под разне правне институте. Овде се наводе само важнији случајеви тих супсумција. 1) По једном схватању, отварање акредитива од стране банке je преузимање дуга, Ово схватање je неприхватљиво, јер купац остаје продавчев дужник и после отварања акредитива, иако je сад банка примарно обавезана а купац тек секундарно, тј. продавац може тражити исплату куповне цене од купца тек кад банка одбије да хонорише презентирана документа. 2) По схватању неких, отварање акредитива од стране банке претставља њено приступање дугу купца и то у својству садужника или солидарног јемца. Ово схватање такође je неприхватљиво, јер после отварања акредитива купац више није примарно обавезан.. Овим схватањима могу се направили још и ови приговори; а) дуг лица које je преузело нечију обавезу или приступилсу нечијој обавези има исти основ, исту каузу, коју je имала првобитна обавеза, док акредитивна банка не дугује кориснику ex titulo купопродаје између корисника и купца већ je њена обавеза апстрактна; б) за преузимање дуга и за приступање дугу потребан je пристанак повериоца, док обавеза банке према кориснику настаје моментом кад извештај о отварању акредитива стигне кориснику. 3) По једном, трећем, мишљењу, отварањем акредитива корисник стиче цесијом купчеву тражбину према банци. Против овога схватања има више приговора: