Анали Правног факултета у Београду

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мање а друго на примање неке престадије за рачун онога који та овлашћења даје. Предмет престације састоји ce y предаји новца или заменљивих ствари (тако увек код трговачке упутнице!), незаменљивих ствари или права или, најзад, у извршењу неких радњи. И издавање даље упутнице (например, тзв. кредитног писма) може бити предмет упутнице. Таква упутница се зове субасигнација. Тада упућеник (асигнат) по првој упутници постаје упутилац (сад субасигнант) и издаје упутницу на првобитног примаоца (асигнатара) као на примаоца по субасигнацији (сад субасигнатара) и на четврто лице као упућеника (субасигната). Осим тога, престација упућеникова може бити зависна од примаочеве противпрестације, као и ограничена другим условима и почетним и завршним роковима. Дејство престације „за рачун упутиоца“. Однос између упутиоца и примаоца зове се „однос валуте“, а однос између упутиоца и упућеника „однос покрића“. Оба односа зову се „унутраппьи односи“, па им се супротставља однос између упућеника и примаоца као „спољни однос“. Ради бољег разумевања упутно je да се претходно ти односи не замисле као правки, него као празни оквири у којима у часу издаша упутнице већ постоје неки правки односи или могу настати. Дејство престације у спољном односу може различите дејствовати на унутрашње односе. Престација може дејствовати на однос валуте; 1) тако да се њоме гаси дуг упутиочев примаоцу, који je постојао већ пре издања упутнице и ради кога je упутница издата, Упутница коју упутилац издаје ради исплате неког дуга примаоцу зове се „исплатна упутница“. Дут се може заснивати на зајму, купопродаји и на свакој другој признатој обвезноправној каузи; 2) тако да ce њоме, престацијом, тек заснива потраживање упутиоца од примаоца. И засновано потраживање може базирати на разним обвезноправним каузама. Прималац може примити престацију као зајам, као капару за неки посао итд.; 3) најзад, прималац може престацију примити као поклон. Исто тако, престација може различито дејствовати на однос покрића: 1) њоме се може угасити или смањити отпре постојећи дуг упућеника упутиоцу, који може, опет, потицати из разних основа. Оваква упутница се назива „упутница на дуг“; 2) њом се може тек засновати потраживаше упућеника од упутиоца, опет, на разним основима. Оваква упутница je „упутница на кредит“; 3) најзад, н>ом може упућеник чинити поклон упутиоцу. У свим изнетим случајевима престација je дејствовала не унутрашње односе тако да je или гасила правке односе ван упутнице или тек заснивала правке односе ван упутнице. Међутим, престација може дејствовати на унутрашње односе и тако да не ути-