Анали Правног факултета у Београду

ДОКУМЕНТАРНИ АКРЕДИТИВ

163

а) Потраживање трећег лица оснива ее на односу између промитента и стипуланта, односяо при мешовитом уговору in favorem -tertii како на овом односу тако и на односу између стипуланта и трећег лица, док je корисниково потраживање према акредитивној банци апстрактно; б) по неким законодавствима (например, по Швајцарском облитационом законику) настаје у редовном случају уговора у корист трећег за трећега потраживање према промитенту већ часом закључења уговора, док корисник стиче потраживанье од банке кад прими банчин извештај о отварању акредитива. б) Најзад, акредитив се подводи најчешће под упутницу (асигнацију). Присталице ове теорије мисле, наравно, на упутницу по општој теорији, док допуштају да се акредитив не може супсумирати под појам упутнице како je он одређен у неким законодавствима или у њиховим појединим правним системима (у грађанском, трговачком, меничном итд. систему), будући да нека законодавства и неки правни системи траже неуобичајене услове за појам упутнице, или приписују упутници неуобичајена дејства. Тако, например, многе присталице ове теорије налазе да je упутница по Немачком грађанском законику (§§ 783 —792) тако уско нормирана, да се акредитив не да под њу супсумирати. С друге стране, треба одредити који неопозиви документарни акредитив треба супсумирати, јер има и разних верзија неопозивог документарног акредитива. Само, овде се не ради о разним законодавствима или правним системима - сем изузетних и тада врло оскудних законских нормирања (тако у чл. 1530 новог Италијанског трађанског законика), него о узансама разних удружења, банака, комора и сличних установа. Међу свим тим узансама одликују се својом распрострањеношћу „Једнообразна правила и обичаји о пословању по документарном акредитиву“, донесена на VII Конгресу Међународне трговинске коморе одржаном у Бечу 1933 и ревидирана на XIII Конгресу исте Коморе у Лисабону 1951 која ћемо убудуће укратко звати Цравила. И наша Народна банка има на формуларима својих пословних дописа по документарним акредитивима отштампану примедбу да се на њене акредитиве примењују поменута Правила. Стога ћемо и ми при нашем излагаььу имати у виду углавном ова Правила. Б. Упутница уопште До упутнице долази тако што једно лице (упутилац, асигнант) овласти, с једне стране, једно друго лице (упућеника, асигната) да изврши неку престацију неком трећем лицу (примаоцу упутнице, асигнатару) за рачун првог лица (тј. упутиоца) и што, с друге стране, овласти примаоца упутнице да прими ту престацију од упућеника за рачун упутиоца. Дакле, упутница се састоји од двоструког једно•страног правног посла, и то од два овлашћења, једно на предузи-