Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

166

Истоком. Овде купац овлашћује банку да негоцира (есконтира) документарно трате (трате којима су приложена робка документа, специјално о отпреми робе) које буде продавац вукао на купца по отпреми робе купцу у износу још неплаћене куповне цене. Ову негоцијално о отпреми робе) које буде продавац вукао на купца по отсвој рачун и што примарно мора покушати да наплати своје издатке презентирањем трате трасату-купцу на акцепт или исплату. Тек ако буде притом одбијена, она може да тражи накнаду за своје издатке од купца-даваоца овлашћења за отварање негоцијационог кредита на основу тога овлашћења. (Наравно, банка he то учинити, само уколико joj не буде подесније да се претходно послужи меничним регресом од трасанта-продавца!) Дакле, најпре покушај наплате трате од трасата, па тек онда ревалирање на основу овлашћења на негоцирање! Тек по овом секундарном праву ревалирања негоцијациони кредит има природу упутнице. Према томе, овде се ради о овлашћењу на престацију, коју овлашћеник треба да изврши примарно за свој рачун, а секундарно за рачун даваоца овлашћења. Аналоган je случај са непотврђеним трговачким кредитним писмом (commercial letter of credit) банака у англосаксонским земљама које има исту економску функцију као документарни акредитив. Разлика између трговачког кредитног писма и акредитива je у том што банка у земљи купца у циљу уштеде трошкова не тражи од банке у земли продавца да потврди њен акредитив или да отвори акредитив код себе, тј. да се у своје име а за рачун прве банке обавеже продавцу на хонорисање робних докумената, него издајепродавцу —■ директно преко купца или преко своје кореспондентне банке у земљи продавца ■—• поменуто писмо којим овлашћује исту банку или ма коју банку у земљи продавца коју продавац изабере, да негоцирају документарне трате које продавац буде вукао на банку која je издала трговачко кредитно писмо. Разлика између authority to purchase и commercial letter of credit je у том што се у првом случају трате вуку на купца, а у другом на банку која je издала трговачко кредитно писмо, и, затим, у том што у првом случају продавац добија од банке овлашћење на негоцијацију, извештај о отварагьу кредита (advice of the authority to purchase), а у другом случају добија од банке која je дала овлашћење за негоцијацију извештај у облику трговачког кредитног писма. У ово писмо убележавају се сви исплаћени износи односно оно се одузима од продавца приликом исплате последњег остатка износа на који je писмо издато. Ово се чини зато да би се продавац спречио да по једном закључку испоручи и наплати више робе него што je закључено. Иначе, и овде негоцирајућа банка мора покушати да наплати трату од трасата пре него што се ревалира на основу добијеног овлашћења. Овлашћења или обавезе. Упутница у стадијуму у коме смо je досад упознали, тј. у стадијуму двоструког једностраног посла, тј. овлашћења, не ствара ни обавезу за упућеника да изврши чинидбу ни обавезу за примаоца да je прими. Њима je оставлено на вољу