Анали Правног факултета у Београду

ДОКУМЕНТАРНА! АКРЕДИТИВ

167

да ли ће поступити у смислу упутнице, тј. извршити односно примите престацију за рачун упутиоца. Једина обавеза која настаје за адресата овлашћења већ у овом стадијуму јесте дужност примаоца (управо лица коме упутилац намешује улогу да буде прималац упутнице!) да у случају да неће или не може да прими упутницу, као и у случају да упућеник одбије да изврши престацију о томе одмах извести упутиоца. Ова дужност примаоца стоји под претњом одговорности за штету која би упутиоца могла снаћи отуд што благовремено не дозна за примаочево односно упућениково одбијање. Штета може, например, настати зато што упутилац који тек доцније дозна за једно или друго одбијање, може доћи у положа) да више није у стању да наплати своје потраживање у односу покрића. Међутим, кад je упућеник упутиочев дужник (упутница на дуг) односно прималац-упућеников поверилац (исплатна упутница), купац he моћи једностраним актом, по својој вољи, или овластити упућеника на извршење и примаоца на при ј ем чинидбе или их на то обавезати. Упућеника-дужника моћи he обавезати зато што je поверилац овлашћен да наложи дужнику да изврши исплату некой трећем лицу, ако дужнику то не отежава дужност исплате. Стога, дужник неће морати послушати упутиочев налог, ако. се по истом дугу обавезао у виду хартије на доносиоца или хартије по наредби, а упутилац није у сташу да му врати хартију. А за примаоца произилази горња обавеза из дужности повериочеве, по општим прописима грађанског права, да прими исплату свога потраживања коју му понуди треће лице уз сагласност дужника. Наравно, ова дужност примаоца овде je пасивна. Он није дужан да позове упућеника на исплату, јер такву активну дужност не инволвира већ само својство повериоца. С том у вези издавање упутнице у оваквом случају не може обавезати примаоца да обустави наплату свога потраживања од упутиоца док безуспешно не покуша наплату од упућеника. Најзад, прималац неће бита дужан да јави упутиоцу, ако неће или не може да прими исплату, јер то би било апсурдно с обзиром на то да je обавезан на пријем исплате. С друге стране, остаје дужност примаоца да извести упутиоца ако упућеник одбије да изврши престацију. У даљи стадијум улази упутница ако упућеник прихвати упућени позив да изврши престацију примаоцу, ако прималац прихвати упућени позив да прими престацију од упућеника или ако обојица прихвате упућене им позиве. У овим случајевима ради се, наравно, о прихватањима према упутиоцу. Шц'авише упутница уопште не мора пролазити стадијум неприхваћене упутнице, него може, ab ovo бита издата или, тачније, закључена као прихваћена упутница у изнетом смислу. Најзад, ефект прихваћене упутнице имаће и једнострано издата упутница, ако су се упућеник односно прималац пре издања упутнице обавезали упутиоцу да he je према њему прихватите кад буде издана. При оваквој упутници долази до обавезе упу-