Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

168

ћеника (према упутиоцу) на извршење престације примаоцу, и кад упућеник није дужник упутиочев (тј. кад се не ради о упутници на дут), односно долази до обавезе примаоца (према упутиоцу) на пријем престације од упућеника, и кад прималац није поверилац упутиочев (тј. кад се не ради о исплатној упутници). Као и у случају упутнице на дут и исплатне упутнице при којима упутилац једностраним актом налаже извршење односно пријем престације, сад се више не може говорити о овлашћењи.на адресата него о обавезама адресата, и то обавезама из мандата. Притом je разлика између примаоца који je упутиочев поверилац а‘ који није прихватио упутницу, налог према упутиоцу, и оног који jy je прихватио у томе што he последњи бити обавезан да првенствено покуша, ыакар само вансудски, наплату свога потраживања од упућеника, па he се тек у случају безуспешное покушаја наплате моћи вратити на валутни однос. Осим тога, прималац који je прихватио упутницу, биће обавезан, као и прималац-поверилац коме je једностраним актом наложен пријем престације, да јави упутиоцу, ако je упућеник одбио да изврши чинидбу. У случају да обадва адресата приме позив, упутница није више двоструко овлашћење него двоструки мандат. Теорија, углавном, стоји на становишту да je овлашћеше садржано у мандату, па да стога и у овом стадијуму упутница остаје двоструко овлашћење, иако je у исти мах и двоструки мандат. Међутим, то мишљење не можемо прихватити, јер Слободан избор да ли he се нешто учинити (тј. овлашћење) не може бити садржан у обавези да се нешто учини. Овлашћеше и обавеза нису у односу надређеног и подређеног појма већ у односу координираних појмова. Стога уводно наведена владајућа дефиниција упутнице и утолико je преуска што изриче да je упутница увек двоструко овлашћење. Треба, најзад, приметити да упутница може засновати у једном унутрашњем односу овлашћење адресата, а у другом —■ обавезу адресата. Например, ако једна фирма на својим пословним дописима има отштампан број свога рачуна код банке, то већ претставља упутницу дату адресату дописа као упућенику. У овом случају и онда кад je упућеник дужник упутиочев, у односу покрића нећенастати обавеза упућеника да плати на отштампани конто, већ само овлашћење да то учини, али између фирме и банке постојаће обавеза банке, на основу ранијег уговора са упутиоцем, да прими уплате за рачун упутиоца. Међутим, ни у овом стадијуму у коме je настала према упутиоцу обавеза за упућеника да изврши престацију, а за примаоца обавеза да извршегье прими, прималац још није стекао никаква права према упућенику. Прималац стиче право на престацију тек кад упућеник обећа њему да he извршити престацију која je предмет упутнице, тј. кад упућеник акцептира упутницу. Ако се у односу покрића налази дуг упућеника упутиоцу, упутилац не може од тог момента стављати захтеве према упућенику из односа покрића; он