Анали Правног факултета у Београду

ДОКУМЕНТАРНИ АКРЕДИТИВ

169

he то моћи тек ако се догоди да се угаси примаочево потраживање по акцепту, а да прималац није примио престацију или ньену противредност (например, услед гашења акцепта због застарелости, због неискоришћења ороченог акцепта у датом року, због одрицања примаоца у корист упутиоца итд.). Крут обавеза или, тачније, троугао обавеза између упутиоца, упућеника и примаоца се затвара. Пошто су у унутрахшьим односима већ у ранијем стадијуму настале обавезе, сад се оне појављују и у спољном односу. Узгред треба споменути да je код једнеспецијалне врсте упутнице, код чека, акцепт искључен. Акцепт je једнострана изјава воље' за коју, с једне стране, није довољно да je била изјављена или отослана, а за коју, с друге стране, није потребно да за њу сазна или чак да се с њом сагласи прималац. Потребно je само да je изјава стигла до примаоца. У акцепту he се помињати кауза обавезивања (тзв. титулирани акцепт) или неће (тзв. апстрактни акцепт). Апстрактни акцепт je и формално апстрактан (прималац се не мора приликом наплаћивања позивати на каузу) и материјално апстрактан (упућеник кога тужи прималац не може се позвати на приговоре који проистичу из каузе). Кад je акцепт титулиран, он се обично позива на каузу Из односа покрића, он je титулиран из односа покрића. Али акцепт може бити титулиран и из односа валуте. Услед тога законици редовно дозвољавају упућенику који je тужен из акцепта само три врсте приговора: 1) приговор да до акцепта са правном важношћу уопште није дошло; 2) приговоре који проистичу из садржине акцепта, и 3) приговоре из личних односа између упућеника и примаоца, например, приговор компензације. Међутим, теорија je сагласна да треба признати бар join следеће две категорије приговора: 4) приговоре да до издаваньа правно важеће упутнице уопште није дошло било услед фалсификоваша потписа или садржине упутнице, било услед недостатака при издавању упутнице (пословна неспособност упутиоца, страх или извињавајућа заблуда упутиоца, неодржавање евентуално прописане битне форме при издавању упутнице итд.), или да je до упутнице дошло, али je још пре акцептираиьа престала постојати, например, услед опозива од стране упутиоца Нови Италијански грађански законик изричито признаје упућенику овај приговор у чл. 1271/11. Писко, -а за њим и Лебл у Писковом коментару Аустриског трговинског закона, долазе стога до закључка да акцепт уопште није апстрактан, већ да има каузу. Та кауза би била сама упутница. Упућеник се обавезује, јер постоји упутница, и наравно може да ексципира правно непостојање упутнице. Иако je тачно да упућеник има ову ексцепцију, сматрамо да се упутница не може конструирати као кауза акцепта. Наиме, кауза или разлог неког обећања или престације није неки закључени по-