Анали Правног факултета у Београду

224

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дозвољено, па штета настала услед природног кварења према прописима чл. 2, тач. 3, цитиране Уредбе није покривена осигурањем“. Ипак, поставл>а ce питање да ли превоз заиста није трајао дуже него што je то проггисима дозвољено. Ми смо већ напред нагласили да се рок за предају товара дестинатеру састоји од две компоненте: од рокова превоза у ужем смислу и од рокова за обавештавагье дестинатера о приспећу пошиљке. Превоз се не завршава тиме што je роба фактички пренета из једнот места у друто. Уговорна обавеза возара не престаје тим моментом, него тек предајом робе примаоцу. Према томе, иако je превоз у ужем смислу речи извршен у оквиру прописаних рокова, ако авизирагье није извршено о року, треба сматрати да су рокови превоза у целини прекорачени те да je настала штета покривена осигурањем. Прописи о обавезном осигурању под појмом превоза не подразумевају време које je потребно да се товар превезе из једног места у друго, него време од пријема робе на превоз па до њеног изручења дестинатеру. С друге стране, и по једној другој одлуци Главне државне арбитраже, „о----бавезно оситурање пошиљака у смислу чл. 3 Уредбе о обавезном осигурању траје све док железница пошиљку не изручи адресату“. (Заюьучак Главне државне арбитраже ГС-374/53 објављен у Збирци одлука Државне арбитраже, св. VI, 6р. 331.) 6. При извршењу превоза предметне поши.ъке, железшща није одговорила својој обавези, с обзиром на то да je била у питању лако покварљива роба, и то грубом непажњом својих службеника, па самим тим долазе до примене правила о њеној уговорној одговорности за накнаду причигьене штете. Но, са друге стране, не можемо да се сложимо са становиштем израженим у образложењу одлуке Главне државне арбитраже по коме настала штета није покривена обавезним транспортним осигурањем, те да се према томе накнада настале штете не може тражити од Државног осигуравајућег завода. Као што смо већ напоменули, најправжгшије решење, по нашем мишљењу, било би у томе да се самом пошшьаоцу у сваком случају допусти право да захтева накнаду штете било по основу уговора о превозу било по основу обавезног транспортног сигураша.

Зоран Антонијевић

ПРИГОВОР КВАЛИТЕТУ РОБЕ

1. Између страна био je склопљен уговор о продаји алата, који je требало да буде испорчен по кварталима. Туженик je примио испоруке за I и II квартал и приговорио je шиховом квалитету Тужилац je својим писмом од 26 јуна 1952 (II квартал) одговорио не може да поболмпа квалитет својих произвола. У преписци која je настала, туженик je одбијао да преузме робу за трећи квартал. Услед тога тужилац je известно туженика да je роба за трећи квартал принремљена за отпрему и тражио сагласност да