Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

365

погодан механизам за одржавање постојећег режима и обезбеђује такву парламентарну већину која би спречила хроничну лабилност и стално мењање влада, што толико потреса унутрашњу политичку ситуадију, нарочито у Француској. У прилогу je објавл.ен извод из изборних закона обеју земалза. У рубриди „Француска уставна хроника“: Georges Berlin: L’avis du Conseil de la République sur le Projekt de révision constitutionnelle. Размотрени су предлози и мипиьеша за измену неких чланова Устава који се тичу делатности Народне скупштине. У богатој рубрици прегледа праксе, поред осталог објављени су: Jean de Soto: La jurisprudence du Conseil d’Etat en matière de recours pour excès de pouvoir (18 octobre 1953 —31 rrXars 1954) и Luc Muraccile: Revue de jurisprudence française en matière internationale (1952).

С. Врачар

REVUE D’ECONOMIE POLITIQUE, Paris, Mai Juin 1954. William E. Rappard: Le secret de la prospérité américaine. ■ — Тајна америчког просперитета лежи у условима који објашњавају најјачу продуктивност рада у Новом свету, вели В. Е, Рапар у уводном и закључном делу ове сгудије ко ja je била иэнета пред овогодишњи конгрес економиста француског језика. Он полази од констатације да je просперитет у Америци сасвим изузетне природе. Иако се при доношеньу дефинитивног суда са извесним скептицизмом позива на статистике, он ипак признаје да и анализа тог материала иде у прилог тезе да нема равнотеже између материјалног богатства Старог и Новог света. У свим гранама привредне активности види cè, што су доказали француски И енглески економисти, да je продуктивност у Америци знатно већа. Америка je од увек земља иајвиших номиналних и реалних најамнина. Чињеница да у данашње време не постоји више диспаритет између природних богатстава и несташице радне снаге, само може послужити као доказ да већа продуктивност одговара бољем награђивату рада. Писац je главку пажњу посветио истраживању узрока који су допринели изузетном привредяом цросперитету САД. За ту врсту анализе статистике су недовольна, по његовом мшиљењу, и истраживагьа треба вршити помоћу средстава са којима се служе историчари. Затим се он пита зашто je данас америчка привреда продуктивнија и напреднија од осталих. Пошто je претходно изложио главне историске моменте од стварања до врхунца моћи САД, он даје следећи одговор: зато што je принос рада био већи него ли у другим земљама. Чиниоце тог просперитета аутор рашчлањава у четири тачке. Прво je узео да испитује масовну производњу, која je нарочито повољно била условљена географским пространством националног тржишта и „социјалном дубином“ тог тржишта., У овоме веку ти су се услови одразили у сталној тенденцији ка снижавању цена произвола и повећањем куповне моћи потрошача. Друга тачка се односи на примену науке у производили Концентрација у произведши допушта ствараиье и развитак лабораторија, и научно-истраживачког рада, чему следују напредак технике и привредни просперитет. Пасија продуктивности, као што писац назива трећи чинилац, једна je од главних страсти америчког народа, и ту чигьеницу истину многи посматрачи за последњих сто година. По питању значаја продуктивности, постоји битна разлика у схватањима америчког и европ—