Анали Правног факултета у Београду

366

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ских народа, и то како од стране послодаваца тако и од стране радника. Најзад, четврта тачка која заузима најважније место међу факторима супериорности америчке привреде над европском јесте конкурентски дух. Претставници европских привредних организација у својим извештајима о економском просперитету Америке, затим страни и домаћи научници у својим коментарима нарочито истичу теону повезаност између начела слободне. утакмице и вере у лрогрес. Конкуренција, међутим, у условима савременог америчког капитализма, као што je рекао професор Галбрес, не одговара више типу који je послужио као теориска основа класичним економистима. Не сме се изгубити из вида да се капиталистичка привреда у Америци све више приближава монополизму. Питање се поставља, и то je суштина пишчеве анкете, како треба схватит опшге усвојено мишљење да je конкурентски дух главна подлога продуктивности и просперитета у Америци. Појам слободне утакмице еволуирао je у САД. Довољно je за то бацити поглед на законодавство те земље. Упркос индустриској концентрации, конкурентски дух се одржава. Многи коментатори америчке привреде и даље тврде да je привредна утакмица главки регулатор њене производње. Уосталом, концентрација у САД, за разлику од концентрације у европским землаама, није се манифестовала груписањем свих предузећа једне производив гране у једно једино, већ постоји више већих предузећа поред којих ce одржавају и нека мања. Сем тога, тржиште које у ствари претставља цео колектив, још je увек y стању да кочи самовољу продаваца. Конкуренција се сад претворила у ривалство. Писац се задовољио да репродукује излагања појединих познатијих научника и у својим закључцима прилагођава њиховој тези резултате до којих je дошао. Проблем који je у овом реферату третирао, Рапар намерава на широј основи да разради у књизи коју ће ускоро објавити под насловом: „У чему je ексномска супериорност САД.“ Ј. Dayre: Esquisse d’une théorie analytique de l’évolution économique. Структурне промене које су настуциле услед техничког напретка биле су до данас предмет многобројних студија. Писац овога рада je одабрао једну од најновијих теорија Колина Кларка и Жана Фурастијеа да би истакао карактер историске дескрипције тих изучавагьа. Он je изложио основне хипотезе економске еволуције, и свео je на једначине своја опажања. Његова су објашњења врло концизна. Класификација коју je извршио има аналитичко обележје. Дејр заступа мишљење да досадашња теорија није успела да дефинише улогу разних фактора опште еволуције економске структуре. Он верује да ће његова теорија допринети отварању нових путева у области економетрије. Jane Aubert-Krier: XJne reformulation de la théorie de la concurrence pure. Аутор подвргава кри(тици теорију чисте конкуренције и покушава да je више прилагоди стварности. У својој анализи он ce ослања на теорију монополистичке конкуренције. Ова кратка студија пропраћена je многим диаграмима. Писац je одбацио традиционално схватање и верује да резултати до којих je дошао претстављају напредак у односу на досадапгњу формулацију теорије чисте конкуренције. Ј. R. Boudeville: Les physiocrates et le circuit économique. У самом почетку студије изнето je доста смело мишљење да je економска теорија физиократа, поглавито идеја о економском колу, инспирисала Маркса и Валрасовог ученика Леонтијева, наведено je такође да су физиократа претходили савременој економетрији. Многа су објатњења изложена, чак и сам закључак, у виду дијалога између економетра и физиократе. Економско коло физиократа схваћено je као логичен доказ природног лоретка. Због тога се и писац ове студије прво задржао на колу