Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

367

равнотеже. Он није узео само у обзир Кенејову економску таблицу, већ ее позвао и на • дела осталих физиократа и познијих' економиста, а од савремених поглавито на др. Хенри Вуга. Указане су извесне празнине у нацрту Кенејовом и аутор покушава да правда грешке шефа физиократске школе тиме што je он до максимума упрошћавао своја излагања. Аритметичка формула Кенејова само je једно упрошћено приказивање таблице, вели Будвил. Занимљиво je поменути да он тим поводом узгред наводи да je та формула директно инспирисала Маркса, не упуштајући се у образложење таквог гледишта. Објашњења Кенејова допуњена су доктринарним излагањима опата Бодо. Аутор je до танчина извео анализу питање екоыомске равнотеже и то на основу метода којима се служи савремена наука. Изучавајући екоиомско коло у отсуству равнотеже, он вели да су физиократи дали прву динамичну студију о функционисању привреде. Штавише, он долази до закључка да таблица треба да буде средство у служби привредне политике. Позивајући се на Дипон де Немура, писац упоређује начела физиократа са теоријом енономске политике савременог економисте Тајнбергена, Цела ова студија више личк на покушај истраживања првобитних елемената економске науке и економетрије него ли на оживљење физиократске доктрине. М. Ј. Ж.

REVUE HISTORIQUE DU DROIT FRANÇAIS ET ETRANGER, Paris, 31 e année, 1953, No 1. Y. Derbasch: „Colonia lulia Carthago“. La vie et les institutions municipales de la Carthage romaine. Чланак je прилог познавању правног положаја римских грађана и домородачког становништва и система градских самоуправа у Африци у доба империје. Дата je анализа процеса романизације, посматраног кроз унутрашкьи живот града почев од шегове обнове у доба Цезара до арапског освајаша. На основу натписа и малобројних сачуваних текстова писац покушава да рёконструише статут који je граду дао Август путем једне deductio 29 године. Побијјајући теорију према којој je Картагина била нека врста колоније метрополе и имала под својом управом већу територију, он сматра да je за Картагину био карэ,ктеристичан афрички pagus и изједначује га са conventus-ом civium romanorum, колегијалном организацијом римских грађана у оквиру урођеничке civitas. Овај pagus нестаје кад Картагина добија ius italicum. Процват града и његова интензивна романизација трају до опште привредне кризе у другој половини 111 века. IV век je опет доба просперитета, али градска самоуправа je само још формална. Последше поглавље чланка посвећено je варварским освајањима и градско-ј самоуправи под вандалском влашћу. М. Garaud: La construction des chateaux et les destinées de la „vicaria” et du „vicarius” carolingiens en Poitou. У западној Галији y IX и X веку тзв. pagi франачких краљева делили су се на административно-територијалне јединице зване vicaria са vicarius-има на челу. У чланку je изложен процес распадања оваквог каролинског уређења, изазван јачањем феудализма и изградњом утврђеним замкова, као и последице ових промена. F. Lesure: La communauté des „Joueurs d’ instruments“ au XVIe siècle. Чланак описује организацију корпорације музичара у доба Ренесансе, истичући да je то био период кад je гьихов друштвени значај био највећи. После историјата корпорације и изношења детаља ■о појединим сталешким функционерима, посебна пажња посвећена