Анали Правног факултета у Београду

322

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

je такође категоричан: „Ништаво je обећање уговорне казне за случај да се брак не закључи“ (§ 1297, ст. 2). Исто каже и Швајцарски грађански законик: „Не може се тужбом тражити извршеше уговорне казне предвиђене за случај раскида веридбе“ (чл. 91, ст. 2). Српски грађански законик није имао сличав пропис, и тиме се може унеколико објаснити зашто je Касациони суд донео одлуку да се при раскиду веридбе мора вратити удвојена капара, уместо да огласи ништавом саму капару, што једино одговара правним начелима. 4. Сваки вереник je Слободан да одустане од намераваыог закључења брака. Али се врло често догађа да су верениди приликом саме веридбе, или после веридбе, направили једно другом поклоне, који могу бити и велике вредности. Обичај je у неким крајевима да се приликом веридбе даје девојци прстен, који je некад велике вредности. По том давању прстена каже се прстеновати девојку место вериги девојку. Догађа седаитрећа лида, обичыо сродници, учине једном или другом веренику мање или веће поклоне. Шта he бити са тим поклонима после раскида веридбе? Хоћи ли их поклонопримац задржати или he бити дужан да их враги поклонодавцу? Поклони које верениди чине један другом чине се с обзиром на брак у који намеравају да ступе. Правки основ њихов налази се у пројектованом закључењу брака, те кад до очекиваног венчана не дође основ ових поклона отпада. За ньих вреди оно што Јустинијан каже за donatio ante nuptias, да je она садржавала у себи прећутан услов да he важити ако се брак закључи (3. Inst. 2,7). Због тога један вереник може захтевати од другога у случају раскида веридбе да му враги поклоне које му je учинио као веренику. Ово право признају вереницима она законодавства у којима je ово питане поклона расправлено. Тако, Немачки грађански законик каже; „Ако се брак не заюьучи, сваки вереник може захтевати од другога да му врати оно што му je поклонно, или предао као знак веридбе, према правилима о враћану неоснованог обогаћена“ (§ 1301). На исти начин ово питане решено je у Швајцарском грађанском законику: „Верениди могу у случају раскида веридбе захтевати враћане поклона које су један другоме начинили. Ако поклонене ствари више не постоје даје се накнада по прописима о неоснованом обогаћену“ (чл. 94, ст. 3). Раскид веридбе може наступити из разноврсних узрока. Говоpehn уопште поклони се враћају увек, и на захтеване враћана има права и једна и друга страна. Али he бити друкчије ако je један вереник знао још од почетка да постоји нека брачна сметна те да се обећани брак неће моћи закључити, или ако он својим неморалним животом изазове другог вереника да раскине веридбу, или ако je он раскине без основаних мотива. Такав вереник неће имати право да захтева да му се враге поклони, јер опште правило je да се не може тражити повраћај онога што je дато да би се постигло не-