Анали Правног факултета у Београду

328

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да ступе у брак . . а то je управо дефиниции вереника, као што смо видели рани je. Ограничена изузетног начина позакоњења на ванбрачну децу вереника може се лако и објаснити и оправдати. По нашем праву ванбрачна деца су изједначена са брачном у погледу права и обвеза које постоје између родитеља и деце (чл. 3 Закона о односиыа родитела и деце). Али ванбрачна деца немају исти положа) који имају брачна деца према другим сродницима. То се нарочито огледа у отсуству обвезе издржавања између њих и тих сродника. Чл. 31, ст. 1, каже: „Родители су дужни да издржавају своју децу, а деца су дужна да издржавају своје родителе“ не правећи притом разлику између брачног и ванбрачыог сродства Међутим, идући став истиче ту разлику и каже: „Обавеза издржавања постоји између осталих б рачних сродника. . тј. лица чиje je сродство засновало рођењем у браку. Постоји јака тежња да се направи и кроз закон спроведе иста разлика у погледу законског наслеђивања. При овим разликама разумљиво je да ванбрачно дете може ући у ред брачних сродника и једног и другог свог родитела само накнадним заклучењем брака између његових родитела. Тим закључењем брака родители ванбрачног детета манифестују своју волу да своје односе регулишу и доведу их на ликију закона који пружа нарочиту заштиту браку и породици. Али je исто тако разумливо, све док постоје наведене разлике у положају између брачне и ванбрачне деце, да je немогуће да се на захтев једног родитела детета рођеног ван брака ово прогласи за бранно и уведе и у круг брачних сродника другог родитела, мимо волу тог другог родитела. Међутим, ствар стоји друкчије ако су родители детета били вереници, па je један умро после рођења детета и пре закључења брака' међу њима. Они су имали намеру да заклуче брак, па су у томе били спречени. О постојању те камере закон води рачуна и издиже веренике изнад конкубина и приближава их брачним друговима. За веренике закључење брака je само питање времена. Оно што je главно за брак, њихова заједничка намерз, већ je ту. Разлика je само у отсуству заједничког живота вереника. Стари писци, из времена кад je брак био неформалан, називају веридбу sponsalia de fu.turo а брак sponsalia de praesenti и сматрају да се веридба претвара у брак самим фактом заједшгчког живота. Али данас je брак формалан. И због тога наш закон предвиђа изузетно позакоњење деце вереника одлуком суда на захтев једног родитела или детета. У неким законодавствима даје се у овом погледу веридби још веће дејство. Тако, у неким швајцарским кантонима деца вереника по самом закону изједначена су са брачном децом. У некима се вереницима признаје право узајамног интестатског наслеђивања, које негде иде до једне трећине заоставштине ако умрли вереник није оставио законите потомке.

Михаила Константинович.