Анали Правног факултета у Београду

шој имовини. Она je заштићена и у грађанском и у кривичном праву. Кад неко другоме украде нешто, те повреди неко његово имовинско добро, он he одговарати и кривично и грађански. Зашто би било друкчије кад му повреди неко морално добро, напр. част, углед, или кад један вереник нанесе срамоту другоме напуштајући га? Зашто би наша материјална добра била више и боле заштићена од наших моралних добара? Пре би се рекло да треба да je обратно. Али питање накнаде моралне штете исувише je озбиљно да би могло бити овде узгред претресено. Онозаслужује да се њимезасебно позабави. Потсетимо се да je Српски грађански законик предвиђао да у случају да се један вереник венча са другим лицем, други вереник „добија потпуну накнаду за трошкове учињене и срамоту нанешену“ (§ 82). Ради потпуности обавештења садржаних у овом напису треба навести и чл. 93, ст. 1, Швајцарског грађанског законика; „Ако један вереник претрпи услед раскида веридбе без своје кривице неку тешку повреду у својим личним интересима, судија му може досудити извесну суму новца на име моралне накнаде, ако je други вереник за то крив“. 8. Најзад, треба овде додати да поред питања из области дејстава веридбе која смо досада видели, и која нису непосредно решена у нашем законодавству, закон признаје веридби једно значајно дејство у погледу позакоњења ванбрачног детета које су родили вереници. Наше право познаје само један општи начин позакошења ванбрачне деце, а то je позакоњење које наступа аутоматски кад родитељи ванбрачног детета доцније заклуче брак (Закон о односима родитела и деце од 1 децембра 1947, чл. 23, ст. 1). То je опште правило и оно важи како у случају ако су родители ванбрачног детета били вереници кад je дете рођено, тако и у случају ако уопште нису тада имали камеру да закључе брак. Брак који они закључе после рођења детета даје детету положај законитог детета од самог рођења. Али ако су родители ванбрачног детета разиђу и не заклуче брак, дете he остати ванбрачно, без обзира на то да ли су његови родители били вереници у време његовог рођења или не. Поред овог аутоматског позакоњења ванбрачног детета не постоји неки други начин позакоњења који би важно за свако ванбрачно дете. Међутим, за ванбрачну децу вереника у нашем закону je предвиђено да могу бити у неким случајевима позакоњена и одлуком суда, и то на захтев једног родитела или самог детета. Ти случајеви су: 1) ако je један вереник умро те je тиме онемогућено заклучење намераваног брака, и 2) ако je заклучење брака између вереника спречено неком сметном која je настала после зачећа детета (чл. 23, ст. 2). Овај изузетан начин позакоњења не важи за ванбрачну децу чији родители нису били верени. Закон каже: „Ако су родители детета рођеног ван брака имали намеру

327

СУДСКА ПРАКСА