Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

331

Ово кривично дело постојало би и онда ако би оптужени преиначио на исти начин коју службену исправу свог предузећа односно исправу коју je издало друго службено лице. Исто тако оптужени би извршио ово кривично дело а не фалсификовање у службеној дужности да je у службеној дужности направио лажну исправу у смислу кривичног дела материјалног фалсификовања из чл. 306, аКо би например на њу ставио потпис друтог службеног лица без овлашћења и: без одобрења за ово, уколико би постојали и остали елементи овог кривичног дела. Закључак: службено лице чини кривично дело фалсификовања у службеној дужности само онда ако начини или омогући прављење службене исправе са неистинитом садржином у смислу чл. 319. У свим осталим случајевима фалсификовања исправе од стране службеног лица, постоје кривична дела фалсификбвања исправе из главе кривичних дела против јавног реда и правног саобраћаја, сем ако у радњи учиниоца не постоји које друто кривично дело против службене дужности. Околност пак што je у питању службено лице и што je дело извршено за време службене дужности, може утицати само код бдмеравања казне.

Др. Јанко Ђ. Таховић

УПОТРЕБА ЛАЖНЕ ИСПРАВЕ

Оптужени je употребио службену исправу са неистинитом садржином, сачшьену од стране службеног лица у службеној дужности. Првостепени суд je нашао да у радњи службеног лица постоји кривично дело фалсификовања у службеној дужности из чл. 319 Кривичног законика, а у радњи оптуженог, о коме je овде реч, кривично дело употребе лажне исправе из чл. 306 Кривичног законика. Оптужени je уложио жалбу вишем суду истичући да je „првостепени суд повредио кривични закон када je његову радњу квалификовао као кривично дело фалсификовања исправе из чл. 306, ст. 3„ Кривичног законика. Виши суд je уважио жалбу оптуженог и у пресуди поводом овог случаја донео следећи закључак: „(1) За постојање кривичног дела из чл, 306 Кривичног законика потребно je да се ради о лажној исправи или о преиначењу праве исправе. Лажна je неправа она која не потиче од лица које je на њој назначено као издавалац, а преиначена исправа она, на којој je неовлашћено битно измењен њен садржај, или потпис издаваоца или обоје. (2) Прављење одйосно употреба праве исправе, али са неистинитим садржајем, инкриминисано je само у одређеним случајевима као самостално кривично дело (чл. 319, 308, ст. 2, 309 Кривичног законика). (3) Ван ових случајева употреба праве исправе са неистинитим садржајем може ући само у састав ког другое кривичног дела (например преваре).“