Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

340

оспорно да се једино и само овим околностима не може са сигурношћу да утврди потребно постојаше свести о могућности наступања смрти, пристајање на ову, или, пак олако државье да последица неће наступити. Ове околности једино објашњавају тачно како je настала последица, тј. смрт оштећеног, које без садејства њиховог не би ни било, односно објашњавају само њено объективно проузроковање у спољњем свету. Међутим, из разних узрока ове околности могу да се не подударају уопште или делимично са потребним одговарајућим субјективним станьем код учиниоца. Сигурно je да без оваквог коца, броја, јачине и места удара смрт не би наступила. Па ипак се на основу овога не може непоколебљиво сматрати да je последица предвиђена, да се пристало на ньу, а није се олако држало да она неће наступити. Ово je друто и засебно питагье и оно се има ценити на основу свих околности дела, а поред поменутих, постојале су још и друге околности у погледу средства извршења, места извршења, побуда и мотива итд. Чшьеница je да колац није редовно оруђе које служи за наношење смрти и којим се ова обично изводи. Ово може утицати на непостојање свести код учиниоца о могућности њеног наступања. Затим место извршења овог дела, и то средина села, могла je утицати да учинилац не пристане на наступайте предвиђене смрти а због опасности брзог откривања. Поред овога, побуде и мотиви из којих je настало ово дело, найме жеља оптуженог да истуче и премлати оштећеног што je био у завади и мржњи са ньеговим оцем, као и извесна нетрпељивост због снега овога, могли су тако деловати на стање свести и вол>е код учиниоца да он није предвмдео могућност наступања смрти услед своје заслешьености, утолико пре што je „младеначка непромигшьеност“ учиниоца могла бити од приличног утицаја на овакво стање, а нарочито на његово олако држање да последица неће наступити. Ако би се сад поред ових околности које je узео Врховни суд у прилог свог схватања о убиству са евентуалним умишљајем, узеле у обзир и ове друге околности које je свакако првостепени суд имао у виду кад je нашао да овде постоји нехатно убиство, онда се не би могло са сигурношћу закључити да je оптужени у овом случају делао са евентуалним умишљајем. У томе смислу би одлука првостепеног суда била правилнија, jep се евентуални умишљај uopa увек као сигуран да утврди, пошто се постављају строги услови за његову примену у нашем Кривичном законику. И наша теорба стоји чврсто на овом гледишту, истичући да се „евентуални умшшвај може усвојити само у случају када се из целокупне ситуације може са сигурношћу да изведе закључак, да се учинилац сагласио са наступањем последице..,. Умишљај се мора утврдити увек као известан (сигуран), а не само као вероватан, па макар и у највећем степену“ (Н. Срзентић и др. А. СТајић; Кривично право Федеративне Народне Републике Југославије ■— Општи део Веоград, 1953, 315).