Анали Правног факултета у Београду

344

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

средство за остварење народне суверености. Њеним развијањем ce доприноси одумирању државе. Пошто je самоуправа нужна за социјализам, то ни законодавац, па чак ни уставотворац, не би смели да je ограничавају; она добија характер једне врсте изнадуставног начел а, Јачање државе, извршено у Совјетском Савезу, са сужавањем самоуправе, спречава одумиранье државе. Потом писац прелази на конкретно излагање нашег система самоуправе. У првој фази развоја бирократски апарат je био јак, и одмах се уочила нужност развоја демократије и самоуправе, као противтежа том апарату. Зато je у другој фази, која почиње Законом о управљању предузеКима од стране радних колектива, проширена демократија и самоуправа поставлена као основно уставно начело. У ставка реформа чини од самоуправних локалних органа основ државне организације, и тиме нашу самоуправу истине као најширу на свету. За ширину самоуправе битне су две ствари: однос према централним органима и надлежност. Самоуправни органи морају имати у надлежности све послове који интересују локално становништво, а морају и бити широко изборни. Код нас je надлежност самоуправних органа стално проширивана, што писац доказује анализом одговарајућих закона о народним одборима. Потом се износи наш систем надзора централних органа над локалним и на крају поново истине самоуправа као основна установа социјалистичке државе. Чланак je занимљив нарочито по објашњењу карактера буржоаске самоуправе и истицању идеје надуставности за начело самоуправе. Можда je сувише оштро подвучен момент класне борбе у самоуправи буржоаске државе, jep и сама буржоазија може имати интереса за самоуправу, а што се тиче идеје надуставности, н>у треба подробније развити. Можда би чланак добио да га je писац посветио само овој оригиналној идеји уместо што je укратко дао преглед читавог питања самоуправе. Проф. др. Л. Лучић je у чланку „Нека нерешена питања код ттривредно-активних занимања“ на занимљив, и са социолошког гледишта, начин обрадио питање да ли су домаћица, студент и ђак привредно активна занимања. Он разматра промене у једном истом занимању зависно од разних друштвено-економских формација и утврђуЈе да су те промене знатне, тако да, например, оно занимање које није привредно активно у капитализму може бити привредно активно у социјализму, пошто овде привредно активно заниманье није одређено новчаном платом него друштвено корисним радом. Отуд у социјализму треба и домаћицу, односно студента и ђака сматрати као привредно активна зашшања. Овакав закључак je несумњиво оправдан. Проф. др. А. ИлиК у чланку „Место привредног права у систему социјалистичког права ФНРЈ“ обрађује занимљиво и код нас доста расправљано питање тзв. привредног права као посебне гране права у систему нашег права. Он утврђује да се на идеју о стварању посебне гране привредног права дошло у периоду империализма, услед појачаног мешања државе у привреду и нагомилаваньа прописа из те области. Опширно излаже остварење ове идеје после Првог светског рата у Немачкој, износећи разне теорије о разграничен»/ ове гране права с другим гранама. Налази да се све ове теорије заснивају на методу регулисаша као критеријуму за одређивање појма привредног права, јер сматрају да je реч о праву које регулише интервенцију државе у привреди, и стога сматра да су оне погрешне. После излагања стања у совјетском праву, писац излаже положај привредног права код нас, почињући с изношешем противречних мишљења. Сматра да привредно право треба да постоји као цосебна грана, чији ће предмет бити социјалистичка привреда, односно односи између социјалистичких привредних орга-