Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

345

низација. Потом се опширно говори о субјекту привредног права, о уговори.ма и економској основи привредног права. Расправљајући о положају задруга, сматра, мислимо оправдано, да и односи између задругара спадају у привредно право. Наводећи још извесне формалне заједничке карактеристике свих односа привредног права, писац свој опширан и темелшн чланак завршава закључком да je потпуно оправдано са сваког гледишта сматрати привредно право посебном граном права. Чини нам се да ова расправа проф. Илића коначно решава питање оправданости привредног права у нашем систему права. Потом следе успели и занимљиви чланци др. В. Спаића: „Наследно право у средњевјековној Босни“, др. Б. Перића; „О пробном стажу неких службеника, др. А. Силајџића: „Болеет као брачна сметња и као узрок за развод брака“. Доцент др. Д. Димитријевић у чланку „Кривична одговорност у систему кривичног права“ заступа гледиште да појам кривичне одговорнобти и његово место у систему кривичног права нису довољно разрађени. Одредивши кривичну одговорност као јединство кривичног дела и кривца, он! оправдано инсистира на друштвеном и класном аспекту проблема кривичне одговорности. Потом кратко, исувише кратко, чини нам се, износи схватања кривичне одговорности и н>ено значенье у процесном и материјалном кривичном праву. Прелазећи на значај одређивања места појму кривичне одговорности у систему кривичног права, писац указује на неслагање између теорије и праксе, и утврђује да ни у једном систему није дато одговарајуће место овом појму, наводећи примере за то. Два главна система кривичног права, бипартитни и трипартитни, не дају одговорајуће место појму кривичне одговорности, лишавајући га његове богате садржине. Писац опширно анализира оба система у том погледу, и то je можда најуспелији део чланка. Насупрот томе, сматра да систем социјалистичког кривичног права треба изградити на појму кривичне одговорности, која потпуније обухвата друштвеH 0 односе него бипартиција односно трипартиција, које су настале у капитализму и пате од формално-правног метода. Насупрот томе, појам кривичне одговорности би се разрађивао методом материализма, покушава и да докаже, не с много успеха, да je наш Кривични законик усвојио кривичну одговорност као основ систематизацијв. —■ Чланак je несумњиво занимљив, али нас није убедио да увођеше вишег појма кривичне одговорности има заиста тако епохалан смисао да то чини карактеристику социјалистичког кривичног права за разлику од буржоаског. Чини нам се пре свега да je сама конструкција кривичне одговорности као појма који je састављен из два нижа појма (кривичног дела и кривца) неприхватљива. Одговорност je нетто сасвим треће, и она постоји кад постоји кривично дело и кривац, као њене претпоставке, a није из ових састављена. Писац je, чини нам се, ту помешао претпоставке с елементима појаве, што су различите ствари. Разуме се да кад се тачно схвати одговорност, онда она нема никако ни тако велики значај за систематику, нити, још мање, за социјалистичко право, и не може уопште били везана за преврат у науци кривичног права извршен на основу научног материјализма. Доцент X. Филиповић дао je чланак „Кредит у процесу кружног кретања средстава и његов утицај на монетарни оптицај", а доцент др, С. Ловреновић: „Развојни пут спољне трговине ФНРЈ“. Предавай А. Салчић je приложи© чланак „Однос теорије државе и права према уставном праву“. Ту je утврђено да су по свом предмету теорија државе и права и уставно право две дисциплине, иако се оне често мешају, што се доказује анализом многих истакнутих писаца. Ипак, иако су одвојене, ове две дисциплине су иу-