Анали Правног факултета у Београду

483

ПРИКАЗИ

показао да б и ове могућности биле чак и веће него да je остало политично јединство позадинских земаља, услед јачег самосталног развитка земал>а наследница Аустро-Угарске шонархије: Чехословачке, Аустрије, Мађарске и Јутославије, а у извесним околностима и западног дела Румуније. Најмање могућности за развој Трс'га пружала je политична комбинација која je Трст припојила Италији. У италијанским рукама Трст није био сигурна лука за Јутославију. Сейм тога било 6и управо лакомислено да je Југославија оснивэла свој металуршки развој на тршћанским топионицама у Италији. Попгго није била заинтересована за италијански Трст (не и за Трст уопште), Јутославија je била мало спремна да роби из других земаља пружи олакшице на делу тршћанске пруге који je њој припао, Пошто она није дала олакшице, није то учинила ни Аустрија са своје стране, јер јој се то није исплаћивало, с обзиром на магьи део тршћанске пруге који јој je остао. Стога су ове земље гледале да се прилагоде ново насталој ситуацији. Тако се развила лука Сушак, преко које je упућиван југословенски извоз дрвета, иако je лука врло непогодна, мала, без постројења, те je стога извоз дрвета јако трпео. Чехословачка и- Аустрија су се у већој мери окренуле Хамбургу који je пружао велике повластице. Сем тога, Југославија je морала да чини напоре да би организовала индустрију без наслона на Трст. 8. ■ — После Друтог светског рата промет Трста се опет повећао услед великих товара америчке помоћи и америчких окупационих трупа, нарочито у правцу Аустрије. Међутим, престанак америчких товара изазваће знатно смањеше промета. Питање повећања промета у Трсту ефикасно би се решило режимом слободних зона у луци, али то je питаше политичко, јер Италија на слободне зоне не приста je. Сем тога, тиме би била искоришћена само делатност Трста као луке, а не и као индустриског центра, органски ураслог у привреду поэадине. Међзпгим, видели смо да je Трст само као лука упола мање значајан него као лука и прерађивачки центар своје позадине. Политичко укључиваше у Италију опет ће негирати улогу Трста као индустриског центра, јер он није део италијанског индустриског система. Према томе, поставља се питање оних привредних области које су настале у наслону на Трст. Размештај индустрије и темпо привредног развоја био je у тим областима органски зависай од Трста. Књига др. Пертота пружа обилан материјал и нове аспекте који се могу користити у дискусији о овоме питању.

Предраг Михаиловић

Dr. Ferdo Culinovič: RIJECKA DRŽAVA. Od Londonskog pakta i Danunciiade do Rapala i aneksije Italiji. („Mala historijska knjižnica”, br, 7.) Zagreb, izdanje Povjesnog društva NR Hrvatske, 1953, XII 260 strana.

Од тренутка кад je гтривредни развој земаља y залеђу ријечке луке почео да ce онажније осећа, на линији интензивнијег раста капиталистичке економике, Ријека ce све чешће помиње на страницама хрватске историје. У том стопедесетгодишњем отсеку, после „ријечке крпице” од 1868 политички најинтензивнији и најзначајнији je период од Лондонског пакта (1915) и Данунцијаде до