Анали Правног факултета у Београду

482

АНАЛИ ПРАВНОГ фАКУЛТЕТА

тонажу у 1913 постигли артикли; резана грађа, шећер и магнезит. Овај састав извоза није ни мало неочекиван - према сгепену развитка Аустро-Угарске. 5. Међутим, већ се назире права важност Трста за АустроУгарску. Он je, поред луке, био и необично важан индустриски центар. Више од половине његовог увоза претстављала je уто доба гвоздена руда која се прерађивала на лицу места Трог je са својим топионицама постао основа за развој црне металуршке прераде виших степена која се вршила уз пруту све до прецизне механике Веча. У тај систем спадала je железара у Јесеницама. Како je нормално да се и остала индустриуа прикупља око металуршког система, лако je објаснити индустријализацију и привредни напредак крајева око ове пруте, где спадају између осталих Словенија, Аустрија а нарочито околина Веча. Према томе, Трст je у Аустрији био органски везан за целу индустрију, све до Чешке. Може се чак поставит питање није ли та његова улога индустриског центра још значајнија него улога луке читавог једног царства. Несумњиво да су обе ове улоге повезане и да су оба ова елемента стимулативно утицала један на друти. 6. Из овога се види да je Трст условно развој читавог једног подручја, у које спадају и неки делови Југославије. Он je допринео да се створи размештај индустрије који je наследила и Југославија. Јутословенска индустрија углавном дели судбину индустрије Подунавља. Пошто je одвојена од мора великом планинском баријером, индустрија у оним гранама које користе увезену сировину, има неповоЈвнију структуру трошкова производње. Трст је тај проблем решио за Аустро-Угарску тиме што je на самој морској обали, пре плаетшске баријере. обављао онај део производног процеса, чије сировине најтеже подносе железничке транспорте ставке. Производи дал>их степена вертикалног процеса производње много лакше подносе железничке тарифе, те њихова локација није под тако великим угицајем плашгаске баријере (тј. високих транспортних трошкова). Ако према томе из овог система испадне Трст, ако његову функцију произвођача најнижег степена металуршког процеса преузме неко друго место са копнене стране планинске баријере, повећавају се производни трошкови целог процеса, јер je много скупље довозити угаљ и руду у Јесенипе него на тршћанску обалу, а да се не говори о другим предностима које потичу од агломерапије индустрије у Трсту. 7. Занимлпгвост юьиге огледа се и у подацима о међународним и политичким моментима који су одиграли пресудну улогу у Трсту. Ови момента нарочито велику улогу играју баш због тога што je Трст једно вештачки створено а не и природно пристантпте. Beh je истакнуто да je тарифна политика сваке од позадинских земзља нераздвојан елемент у проблему Трста. Сад треба подвући да je Трст лука која се може одржавати у животу једино ако политична организација његове позадине то допушта. Међутим ако се ствари посматрају онако како су се десиле, тј. ако се одбаце хипотетичне алтернативе, маколико оне прихватљиве изгледале, остаје чињеница да je питаьье Трста у року од 25 година два пута решавано. и да оба пута није прихваћена оптамална комбинација која je raison d’être Трста. Политичко јединство подручја, на основу чега je Тгст и постао, срушено je после Првог светског рата. Нова политичка ситуација није допустила да се искористе могућноста за развој Трста које je аутор израчунао (144—148). Аутгор je документовэно