Анали Правног факултета у Београду

481

ПРИКАЗ!!

Међутим и та железничка веза, иако дуплог колосека, врло je тешка услед рељефа терена (ггрелаз преко краса и доцније, код Беча, преко Семеринга), тако да ова прута спада у режиски најскупље европске пруте (скушье одржавање, већа потрошња го-' рива, осталог материјала и веће трошење постројења и осталих уређаја, што повећава експлоатационе трошкове и амортизационе ставке). ЕЬени режиски трошкови би се смањили приливним пругама које повећавају знатно њен волумен транспорта. Аустрија je изградила читав свој систем железница тако да гравитира према тршћанској прузи. Ту спадају, поред осталих, и пруте Јесенице Љубл>ана и Земун —Зидани Мост које су припале Јутославији. На тај начин Аустро-Угарска je проширила залеђе Трста све до северних граница Чехословачке, где je преовлађивала привлачна снага Хамбурга и других северноевропских лука. Дотле оријентисана на север, хабзбуршка монархија се овом пругом окреће ка јуту, бранећи се од утица ja Немачке. 3. Характеристика тршћанске луке јесте да би се она без одговарајуће тарифне политике коју je водила Аустро-Угарска, тешко развила. Одређена тарифна политика мора се увек јавити као услов тршћанског просперитета. Престанак железничких повластица je један од главних узройа назадовања ове луке под Италијом у периоду између два рата. Подунавље и цела Средња Европа су у свои транспорту до мора врло осетљиви на железничке тарифе, тако да се на тој територији увек водио прави тарифни рат између севернонемачких и балтичких лука са севера и италијанских и јадранских лука са јута, не узимајући у обзир још и последице дунавских фрах'гова. Вештачки стварајући и стимулишући тршћанску луку, Аустрија je окренула стуацију Подунавља у корист ове севернојадранске луке. Пропашћу Аустрије дошла je до израза кснкуренција осталих лука, а нарочито Хамбурга. 4. У склопу Аустро-Угарске Трст je играо необично важну улогу. Из материјала који даје книга, може се о привреди ове царевине добити врло реална слика. Трст je првенствено сматран увозном луком. То значи да у његово пристаниште уђе већа тонажа него што изађе. Ова характеристика je важна, јер поставља питање поскупљења поморских фрахтова, пошто бродови теже налазе товар при повратку. Сем тога, она указује на структуру привреде Подунавља. Зато je вишак увоза над извозом донекле неочекиван јер би се претпостављало да земља на таквом степену развитка. тј. земља која je релативно заостала у индустриском развоју, буде већи извозник (сировина или хране) него увозник. Међутим. карактеристика Тоста као увозне луке најбол>е ce објашњава чињеницом да су у Трсту подигнута значајна металуршка постројења високе пећи. Велики удео увоза у тршћанску луку сачињавали су угаљ и гвоздена руда за топионице. Из материала који даје аутор, могуће je издвојити овај увоз и онда ce добија нешто модифициоана слика карактера тршћанске луке. По издвајању овога увоза може ce рећи да се извоз и увоз пристаништа приближно уравнотежују, што значи да би Трст без сгоје домаће металургије изгубио карактер претежно увозне .луке за aycrpo-yrapcKv царевину. Без увоза сировина за металуршке потребе, Трст би у Аустро-Угарској углавном у једнаким количинама увозио: пиринач, кафу, уљано семе, сушено јужно воће, у мањој мери ткитарице, а оп индустриских сировина памук (ггоемч промету из 1913, стр. 74/75), што даје подлогу за један сасвим друга закључак. Збир ових количина био би довољаи (уз још неке мање важнр ставке увоза) да балансира извоз, у коме су на ; већу