Анали Правног факултета у Београду

480

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

класе то je полазни став свих који се код нас баве теоријом права. Али управо од њега полазећи, треба даље разрађивати ово питање. А то je још ствар будућности. Нама се чини да се то разрађивање има кретати у правцу утврђивања једне једине функције права: заштите датог начина производње. Ta ce функција врши модификацијом друштвених односа, услед чега се ти односи претварају y правне (добијају правку форму). Отуд се правна форма и политична функција права, како их назива писац, не могу одвојити jeдна од друге: прва je само средство и саставни део друге, а ова, опет средство оне праве функције заштите производше. Др. Мартин Ведриш: Значај продаје сипа у старом Риму и, најзад, dp. Н. Тинтић: Неколико напомена уз проблем додатка па дјецу.

Др. Р. Д. Лукић

Dr. Vladimir Pertot: TUST. Međunarodni privredni problem m Beograd, izdanje Institute za međunarodnu politiku i privredu, 1954, 250 str.

Писана у јеку политичких и дишгоматских борби око Трста (1953), књига je највећим делом посвећена економском аспекту овога питана. Она претставља синтезу рапијих и новијих изучавања, тако да се може сматрати као успели покушај да се економска проблематика Трста дефинитивно исцрпи. Отуда и необично савестан научни поступак при изучавању, као и изванредно богата документации а. Предговор др. Јосифа Вилфана такође je истакао псцрпност и темељитост ауторових анализа. Из веома обимног и пажљиво компонованог материјала могу се издвојити два момента, оба у вези са значајем Трста за једно веће подручје коме он служи. Прво, Трет je постао најбоља веза са морем, односно са светским тржиштима целокупног Подунавља, тј. јужног дела Средње Европе, у које треба укључити: Аустрију, Мађарску, Чехословачку, Југославију, а у извесним моментима и источну Швајцарску. Друго, Трст je важан индустрискч центар за читаво то подручје које je добрим делом своју индустрију формирало под утицајем Трста. 1. Трст je типично вештачка лука. Друге европске луке обично су настајале на ушћима река (Хамбург, Амстердам, Марсел*) или на излазу неке богате позадине (Венеција). Трст нема ни једно, ни друго. Његово непосредно залеђе je тек неколико стотина километара удалено уз пругу. Сем тога, терен за изградњу великот пристаништа није најпогоднији. Тршћанска лука je грађена y мору, a не на копну. Простор између брда (високих од 100 до 400 метара) и морске обале je врло узан. Трст je, сем тога, изложен врло снажним северним ветровима. 2. - Везе Трста са позадином су исюьучиво железничке, потто нема никакие реке у близини која би могла да послужи као веза са унутрашњошћу тршћанског залеђа. Тршћанску je пругу градила Аустрија join 1856. Избор Трста као луке аустро-утарске царевине дошао je зато што je ту море најближе Средњој Европи, односно центру Аустрије Вечу. Сем тога, Постојинско седло преко кога прелази железница je најпогоднији превој за излазак на море целог дунавског басена. Ниједна друга варијанта не би била повољнија услед огромне и необично широке баријере планина која се испречила између мора и Средне Европе.