Анали Правног факултета у Београду

406

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бита само диференциране функције државе и њене интервенције у разним областима друштвеног живота. Ако се држава мијеша у привреду, онда he административна интервенција и правый облици те интервенције изазвати формирагье привредног административног права. Ако се пак држава мијеша у просвјету или у коду другу облает друштвеног живота, онда ће се из тога развита и одговарајућа подврста административних интервенција и административног права. Да би се одредиле границе административног права потребно je још разграничили судске државне функције од административных. Ту треба уочити да функција суђења није била увијек државна функција. Она je постојала и прије државе, како у патријархалним односима тако и у гентилном друштвеном уређењу гдје није било никаквог поданичког политичког односа, већ je просто посТодао однос појединаца и друштвене заједнице као цјелине, у којим односима се појединац подвргавао цјелини. Суђење je тада била чисто друштвена функдија, а политичном, државном функцијом оно je постало тек појавом државе и претварањем неких старих друштвених функција у државне. Суђење je дакле стара друштвена функција која je преображена у државну функцију и тиме добила нови, класни, карактер. У суђењу je класна суштина државе највише прикривена, a највише наглашена формална страна државе као претставника цјелине. Формално ту нема поданичког односа иако он у суштини постоји, што се огледа у класном ставу суда. Напротив, у административној државној функцији je поданички однос подединаца према држави и заповједнички однос државе према појединцу (тзв. империјум) очигледан, чак и онда кад су форме државне владавине најдемократскије. Облает административних функција држазе које су основа за диференцирагье подврста административног права, претстављају функције оних државних органа који нису настали преображајем старих друштвених органа у државне. То су у првом реду органи унутрашше репресије (полиција, жандармерија, милиција, и сл.) и финансиски органи у којима уједно класна суштина државе најјасније долази до изражаја. То су органи који претстављају оно специфично ново у пријелазу у државно стање. То су може се рећи класични државни органи. Њихова функција je административна и ньихово дјеловање je извор административних интервенција и основа за формирагье административног права. Из изложеног се види, да се облает административног права може најприје одредити само негативно, ка ообласт материјалног права кода није ни грађанска ни кривична, друго, да je то право коде проистиче из функциде класичних државних органа, и треће, да су ту у питагьу у првом реду адмидистративне мјере, а административно право у категоричном смислу да се формира тек из праксе тзв. управних судова. Политично кретање својине драти функционисање државе, у првом реду административних функцида,