Анали Правног факултета у Београду

411

ПРИЛОГ СИСТЕМАТИЗАЦИЯМ ПРАВА

тако да je декрет постао формалин монополски извор свеколиког права. У облику декретираног права као монополски извор права, нормативна функција државе својим бљепггавим сјајем наводне свемоћи и свезнања прикрила je стварну немоћ декретирања које није могло прећи своје унутраппье границе (7). Нормативна дјелатност државе у своме развитку формира два битно различита садржаја. То je y првом реду декретирање у категоричном смислу, a затим кодифицирање. Декретирање je свјесна нормативна дјелатност која има за циљ да путем примјене правних мјера створи једно ново друштвено кретање. (у суштини кретање својине) које у друштвеним односима још не постоји. Кодифицирање je такођер нормативна дјелатност која се по спољашњој форми не разликује од декретирања, али ce разликује по садржини. Кодифицирање найме значи давање декретне форме правним правилима која су се спонтано развила из праксе државних органа. За разлику од декретирања оно нема за циљ да ствара на вјештачки начин неко ново друштвено кретање већ само утврђује постојеће стање ради учвршћивања датог државног, односно правног поретка, ради његове систематизације и затварања у самог себе. Међутим, с обзиром на неуједначеност друштвеног развитка дешава се да ce политички обједињују области које су на различитим степенима друштвеног развитка. Ако ce y таквим случајевима на заосталу облает протегне и право напредније области, онда ово право дјелује декреторно у заосталим областима гдје разара старе односе и утире пут за брже напредовавье заостале области. Оваква

(7) Taj нормативны монопол развиле су высоко централизоване државе као што je напр. била римска империја и феудална апсолутна монархија. Либерална буржоаска држава на 'европском континенту преузела je ову традицију монополишући законодавну функцију (као основни дио нормативных функција) за буржоаски парламент и одричући право доношења закона извршној власти у којрј су феудалне традиције и феудални утицаји били најјачи, Међутим, уколико j£ економски либерализам све выше уступао мјеста економском монополизму, уколико су се феудални остаци стапали са капиталистичком класом, парламентарии законодавни монопол пробијен je у облику нормативне функције саме извршне власти путем доношења разных уредаба, правилника, наредаба, упутстава и сличних облика декретираног права, који се у односу на парламентарне законе појављују као нормативны облици нижих категорија. Ови облици нормативных функција постали су претежни у државном капитализму у коме држава постелено монополите готово све манифестације друштва, од економике до идеологије. На овом степену поготову изгледа да je државна нормативна функција свемоћна и свезнајућа, јер врши чак и привредно планирање. Међутим, овакво декретирање економике, иако оно у државном капитализму ј едино и омогућује економску репродукцију, ипак све выше долази у сукоб са објективним економским законима и мора се коначно разбиты на њима. тј. показати се као негативно декретирање, jep се стварно позитивно може декретирати само на основу научног предвиђања. односно само у складу са економским законима а не против н>их. Пошто објективни економски законы диктирају укидање капиталистичких друштвених односа, читаво ово државнокапиталистичко декретирагье мора коначно биты ликвидирано као кочница даљег развитка друштва.

Процес развитка социјализма значи постелено ликвидираше негативног захваташа држава путем декрета у друштвене односе, jep држава одумире, али се тиме не успоставља слијепи стихијни развитак правних правила. Слободном, али усмјереном дјеловашу економских закона одговара такво формираше правних правила које се развија из праксе државних и друштвених органа која с в ј е с н о иде за стварашем новых социјалистичких друштвених односа на основу научне анализе и маучног предвиђаша .