Анали Правног факултета у Београду

413

ПРИЛОГ систематизацией права

Уставно право. Највиши степей у развитку права јесте уставно право. Оно нормира принципе организације и функције државе и њеног апарата, односно поставља те принципе као правно правило које обавезује државне органе, услијед чега се, с друге стране формирају субјективна права грађана у односу на државу, чиме се тек поданици претварају у грађане (9). У односу на уставна правна правила цјелокупна дјелатност држава, њена законодавно-нормативна, судска и извршна функција претстављају се као примјена устава и његових принцида. Устав je према томе најопћије правно правило. У односу на устав сва друга правна правила су ниже категорије, jep се према уставу односе као посебно према опћем. Устав, као најопћије правно правило прокпамује се у име сувереног народа чија снага обезбеђује и примјену устава као највишег закона. Проглашењем суверенитета народа које значи проглашење укидања поданичког односа, проглашује се уствари и укидакье саме државе. Jep тамо гдје je народ стварно суверен држава постаје непотребна. Због тога je уставно право уствари принципијелна дијалектичка негација права као еманације државне силе. Уставно право je дакле први облик одумирања права уопће. То je највиши стелен у развитку права, а истовремено и први степей његовог одумирања. Међутим, конкретно-историски, први устави донесени у име сувереног народа значили су само свргавање ca власти феудалне класе а не укидање државе уопће. Уколико je било у питању укидање феудализма, устав je стварно примењиван, али не и даље. Послије тога, буржоазија на власти ту своју власт не подвргава никаквом уставу због чега се буржоаски устави уствари редуцирају на празне прокламације које прикривају класну суштину буржоаске државе. Држава и дал>е остаје и јача, чак и у име народног суверенитета, што je са принципијелне тачке гледишта апсурдно. Иако je прокламована формална једнакост свих пред законом и подвргавање државне дјелатности закону, поданички однос не само што остаје него постиже своју кулминацију у државном капитализму (напр. фашистичке земље). Стварна примјена устава почиње тек под диктатурой пролетаријата, процесом стварног одумирања државе, стварним укидањем поданичког односа и претварањем свих људи у слободне грађане. Taj je процес идентичен са фэрмирањем слободне асоцијације произвођача и комуна. Потпуно остварење устава значи уствари потпуно укидање државе и успоставу бескласног друштва.

(9) Видјели смо да ce субјективна права грађана формирају најприје у области метаморфозног кретања својине. Ако се држава појави на тржишту као учесник у робно-новчаним односима, онда се држава ту редуцира на правног субјекта који нема привилегија у односу на остале учеснике у томе кретању: То je држава као фискус. Ту се дакле најприје у односу државу укида поданички однос и формира грађански однос. Јачањем робно-новчаних односа и буржоазије која предводи све друштвене антифеудалне снаге, долази коначно до прокламације свих људи за грађане и. до формалног укидања поданичког односа.