Анали Правног факултета у Београду

414

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Устав као највиша категорија права (10) битно се према томе разликује од државног организационог права које je такођер подвргнуто уставу као и све друге категорије права и има своје специфичности о којима смо већ говорили. Са гледишта уставног права треба коначно фиксирати и административно право. Оно се под тежином либералног буржоаског уставног права и управног судовааа формира као систем субјективних права грађана (као негације поданика) аналогно грађанском праву и прожето je демократским принципима, али тек што je формирано оно се у периоду монополистичког и државног капитализма већ и расформира и распада на просте административне мјере према поданицима. Под диктатуром пролетаријата административно ггоаво се нужно развија даље као систем субјективних права грађана у правду дефинитивног укидања поданичког односа, односно у правцу одумираша права.

Др. Рудолф Леградик

ПРАВНА ЗАШТИТА ГРАЂАНА КОД ШУТЊЕ АДМИНИСТРАЦИJE

Садржај : 1. Рјешавање захтјева странке као правна обавеза управног органа. 2. Који смисао може имати шутња администрации е. 3. Два система заштите пред шутњом. 4. Заштита пред шутњом првостепеног управног органа. 5. Судска тужба због шутње управног органа. 6. Управни спор поводом шутгье као спор пуне јурисдикције. 7. Санкције начела обавезности судских одлука у управним споровима. 1. Рјешавање захтјева странке као правна обавези управног органа. ■ — Лице које се обраћа органима управе са захтјевом да донесу неко рјешење у управном поступку, полази притом од претпоставке да je дотични орган дужан донијети тај акт, рјешавајући у њему постављени захтјев на овај или онај начин. Таква претпоотавка има у наше вријеме свој коријен у писаним или неписаним ■основним начелима правног поретка многе земље, у којој се управа ■максимално обухваћа правом исгичући управо у тој ствари политичко-правни принцип да рјешавање постављених захтјева претставл>а за странку субъективно право а за управни орган правну дужност. Нарочито je таква дужност рјешавања опћенито прописана и у југославенском праву: поједини закони народних република о народ-

(10) ПостоДи Дош и међучародно Давно и приватно право као посебне гране права. Приватно међународио право, међутим, ниДе уствари ништа друго до грађанско право коде регулише законито кретање своДине између припадника различитих држава на основу економске интеграциДе друштва у свДетским размДерама и због тога оно не претставл,а неку категориДу права вишу од уставног. ДругачиДе Де пак са међународним Давним правом у коме као субјекти наступаДу државе. Ту се врши аналоган процес формираша материДалног закона у односу међу државама као што се у процесу распадаша гентилног друштва одвиДао међу гентилним заДедшщаыа. Само што Де то тада уДедно био и процес формирања државе, а сад процес формирања свДетске заједнице значи процес потпуног одумираша државе Дер свДетска заДедница неће бити нека супердржава, нити уопће држава.