Анали Правног факултета у Београду

386

ЛИЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУДТЕТА

аски правници састављали законике имали су готов узор на који су се могли угледати; римско право. Код нас, бар у ономе што je ново, социјалистичко, немамо никаквих узора. У вези са кодификацијом код нас постављају се два претходна питања: да ли je кодификација потребна, и да ли je она могућа. На прво питање без икаквих резерви можемо одговорити потврдно. Има земаља у којима нема законика већ се правки живот обавља по обичајном праву које се у модерним зешьама манифестује кроз судске пресуде. То je тзв. прецедентно право. Такво право постоји у Енглеској и, бар у погледу правних односа из приватне својине, у Мађарској. У Енглеској je то могуће због тога што се тамо грађанска револуција крајем XVII века завршила компромисом и што није било насилних, наглих друштвених преокрета, нарочито последњих столећа. За енглеско друштво карактеристичан je развој путем постепених рефорама које су често одевене у старе, традидионалне форме. Зато тамо, чак и у кривичном драву, може да се одржи обичајно право које се ипак увек прилагођава новим односима, штавише много лакше него право у земљама са кодификованим правом. У Мађарској јака правна и правничка традиција која je уосталом љубоморно чувала позиције и привилегије феудалаца и средњег земљовласничког и чиновничког сталежа (тзв. џентрије), одржавала je обичајно право. Но и тамо су join пре Првог светског рата почели радови на кодификацией грађанског права који, међутим, ни до Друтог светског рата нису били довршени. Код нас сви ти услови не постоје. У нашем друштву које се, иако још младо, развијало кроз јаке друштвене сукобе, са разним степенима економског развоја, са недостатком дугих, заједничких културних традиција, ни право join нема дуге традиције. Ми данас имамо социјалистичке правне односе али н>их често треба примените на средине које су још недавно изашле из облика аутаркне кућне и племенске привреде у којима још постоје живи остаци племенског обичајног права. Наше je друштво револуционарно и управо je зато потребно да се новом револуционарном друштву ударе чврсти правки темељи. Фиксирањем односа које регулише, уједначавањем права судске праксе, давањем сигурних основа правном промету, кодификација би дала чврсте и извесне оквире економском развоју, а поред тога била би један јак кохезиони фактор нашег друштва уопште. Но на друго питагье: да ли je код нас већ могућа кодификација, не бисмо смели пожурите са одговором. На нуту остварења кодификације стоје код нас велике тешкоће« Можемо рећи да управо они разлози који намећу потребу кодификације истовремено претстављају сметгье шеговом оствареньу.