Анали Правног факултета у Београду

О КОДИФИКАЦИЈИ

387

2. За кодификацију су потребна два општа услова: друштвено-економски и правнотехнички. Важнији услов je друштвено-економски. Да ли су економски односи које треба регулисати имовинским закоником већ зрели за кодификацију? Као што смо горе казали, не бисмо без оклевања могли рећи да су ти односи зрели. Капитализам je био и поред своје стихи јности један економски међусобно усклађени систем. И што je још битније он се развијао у недрима феудализма у низу столећа, и кад се пре око стопедесет година приступило великим буржоаским кодификацијама, кодификаторима je требало да нађу само правые формуле за потпуно већ искристалисане економске односе: купопродају, најам, закуп, кредит итд. Јер ти односи су исто тако економски као и правый. Они су се прво развили као економски односи па тек су онда добили адекватну правку формулацију. Економски елементи социјализма постоје такође већ у последн>ој фази капитализма, у ери тзв. финансиског капитализма, дакле и у буржоаским земљама. Али који су ти елементи? О томе се join колеба и економска теорија, и буржоаска и наша. С друге стране, у нашој економици још постоји робна привреда. Иако робна привреда може да постоји и ван капитализма (напр. у римском робовласничком друштву) чињеница je да она крије у себи капиталистичке тенденције. Робна привреда постиже свој врхунац у капитализму али ту, због њене стихијности, долази до изражаја и унутрашња ћротивречност робне привреде која се не може решити у оквиру капитализма и која нужно тражи пут у социјализам. Но док год постоји и где год постоји робна привреда, она носи са собом стихију. Прелаз робне привреде у свесну, планирану, дуг je процес. Она се не може декретом, пуком вољом законодавца одједном спровести као што нам показује пример СССР. Такво схватагье je потпуно немарксистичко jep негира основну поставку марксизма да економски живот има своје објективно, од свести људи независно биће, да се њена стихијност може потчинити свести људи а тиме и укинути тек у извесној високо развијеној фази његовог развоја. Дакле, наш привредни живот састоји се из два супротна, дивергентна састојка; из робног, стихијног и из социјалистичког, свесног. Наш je систем, као Што je и покојни друг Кидрич рекао у „Тезама о економици прелазног периода у нашој земљи“ (Комунист, бр. 1/1950) тек прелазан. То join није изграђени социјализам, односно комунизам. Велика je заблуда,. која je нажалост веома раширена, да je наш привредни .сйстем јединствен, међусобко усклађен. Корен тога схваташа je у совјетској концепцији да je совјетски систем складан, јединствен и изнад свега већ изграђени социјалистички систем. А то погрешно схватање са своје стране сматра да je робна привреда потпуно потчињена совјетској „планској“ привреди, Уствари то није прави привредни план којим се тамо усмерава робна привреда, у већој мери je то систем привредне принуде: принудом