Анали Правног факултета у Београду

390

AHA ЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јединих грана права. Наша судска пракса такође нема традиција. Ми ни пре рата нисмо имали одређену развојну линију, одређен континуитет у судској пракси са чврсто постављеним начелима. Насупрот томе место су иста судови доносили противречне одлуке у сразмерно кратком року. С друге стране, и правке појаве у нашем новом социјалистичком друштву су нове. Између тих појава и сличних правних појава у државком капитализму има додуше извесних заједничких црта. Али те појаве ни у западној правној литератури нису још довольно објашшене. Например у иначе богатој и развијеној француској правној теорији још нема једнодушног, од науке признатог објашњеша правке природе својине на национализованим предузећима. Затим. код нас има и потпуно нових, оригиналних правних појава. Оне се не само још нису потпуно афирмирале у пракси, него ни у теорији нису довольно или чак нису никако разјашњене. Разлог томе не треба тражити само у краткоћи времена. По нашем мишљењу успешнијем развоју теориског рада код нас, а нарочито проучаваиьу нових појава смета прилажење помоћу категорија буржоаског или чак пандектног права. Нове појаве покушавају ce силом подвести под старе формуле и онда кад имају сасвим нову економску садржину. Ипак, мислимо да je то магье зло. Много већу опасност за наш теориски рад претставльа нормативизам. Нормативизам се код нас развио и одржао под совјетским утицајем, а у СССР je постао нарочито доминантам при крају тридесетих година кад je Вишински преузео идејно воћство и у праву и правној науци. Совјетски теоретичари-марксисти, нарочито Пашуканис и његови следбеници, били су ликвидирани идејно (а и физички) и њихово учење je означено збирним називом „економизам“ који je постао синоним опасне јереси. Под изразом нормативизам ми не озыачавамо само научни правац који потиче од Келзена, по коме право има да изучава само норме и њихову унуграшњу повезаност без обзира на њихову економску и друштвену позадину. Овде мислимо на совјетско званично схватање да законодавац све може, по којем се и поред званичних цитата запоставља основно учегье марксизма о односу базе и надградње и насупрот томе узима да се стварност може преобразити само нормама. Разуме се, код нас нема свесног нормативизма. Али норматавистички утица ј, схватање да се свака правка установа може одредити и прмлагодити моменталним практичким, а често пута практицистичким потребама, постоји још у извесној мери и код нас. Но ако у јавном, уставном, кривичном, и административном праву норме заиста имају већу улогу, већу самосталиост с обзиром на друштвену базу, па се ту можда може учинити да je нормативизам на свом месту, иако и ту неосновано, он je у имовинском праву потпуно штетан. У даљим излагањима указаћемо у циљу даљег развијања дискуете на основне проблеме у којима су изнета неправилна схвата-