Анали Правног факултета у Београду

474

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Гледано са становишта односних прописа Кривичног законика (чл. 99) резултат je исти. У вези са овим долазимо на један други иако посредан кривичноправни основ, по коме можемо да ценимо правни значај и правку природу исправе у питању. Наиме, да ли су претседник и секретар односне организације Народног фронта кад су потписали и издали дотични бланкет-рачун деловали у јавноправном својству и каквом, дакле, да ли су они издали исправу у својству службених лица, и према томе у вршењу својих службених функција. Да претседник и секретар односне срронтовске организације нису службена лица не само уопште, него ни у кривичноправном смислу произилази из текста чл. 99, ст. 1, Кривичног законика, у коме je одређено ко се све може сматрати службеним лицем. (Треба истаћи притом да свако службено лице не може издати јавну исправу, као што ни свака радња службених лица такође не претставл>а јавну исправу.) Чл. 99, ст 1, у делу који се на ово односи прописује: „(1) Као службено лице у смислу овог законика сматра се: а) државни службеник; б) службеник у предузећу или установи друштвене организације; в) изабрано лице са сталном функцијом у претставничким телима или у извршним органима тих претставничких тела и г) лице које врши одређене службене дужности на основу овлашћења датог законом или другим прописима донесении на основу закона.“ Одмах пада у очи да су атрибуције и својства службеног лица у смислу Кривичног законика таква да својства претседника и секретера фронтовске организације, не само да не могу да уђу у оквир ових атрибуција било које од трупа наведених службених лица, него се с њима никако и не додирују. Тако: они нису државни службеници (а); нису службеници у предузећу или установи друштвене организације (б). Треба истаћи да су они дошли на своје положаје у организацији политичким поверенном и вољом актива членства организације и на ньима остају само дотле док уживају то политичко поверење чланства. У својим поступцима, као претставници организације и у име ње, они иступају искључиво у име овог политичког поверења и воље чланства организације, Према томе, иза и у основи њихова „поставлена“, уствари избора на ове положаје, не. стоји никакав јавноправни акт, нити воља ма којег државног органа, изражена на други начин. Отуда они не испуњавају ни овај услов да би били службена лица. Исто тако, они нису изабрана лица са сталном функцијом у преставничким телима или у извршним органима тих преставничких тела (в); а нису ни лица ко ja врше одређене службене дужности на основу овлашћења датог законом или другим прописима донесении на основу закона (г). Да не испуњавају услове под в више je него очитледно. Међутим, то се исто може pehii и за услове под г, jep je такође очигледно, већ и из оног што je речено уз услове под б.