Анали Правног факултета у Београду

473

судска' пракса

форме, у којој се издају и због њихове посебне важности за правне односе. У погледу ових исправа и кривичних дела на њима и помоћу њих, неће никад бити сумње да ће кривац за дело фалсификовања одговарати увек по чл. 306, ст. 3. Трећа врста исправа јавне или службене књиге или друге књиге које ce морају водити на основу закона, такође су изричито наведене са заштитом као и јавне исправе. Код ових исправа мислимо да he ce врло ретко појавити сумња о томе да ли je реч о јавним или службеним књигама или не, jep je за јавну или службену књигу одлучено питање већ тиме да ли се оне воде по једном јавкоправном основу, или, ако то није, да ли организација или корпорација, од које потиче таква књига, има јавноправни характер. За књиге које се морају води’ги на основу закона и исправе које се издају на основу такве књиге, ствар je такође ван спора, jep je појам јавноправности прецизно одређен чињеницом, да 'дотичне књиге претставља законску дужност. За разлику од, како смо их назвали, правих, чистих јавних исправа, код ових исправа je ангажовање државног ауторитета посредно, али je очевидно и нужно ради њихове посебне, више, јавноправне улоге у општим правним односима, ради које се посебно и штите. Може се и примити гледиште Врховног суда, да „ . . . и друштвене организације уживају у широком опсегу јавно поверење. ..“ Међутим, ми мислимо противно схватању Суда да ово јавно поверење не може никако да се упоређује и изједначу.је са оним увек јавноправним поверењем које се има y државне органе и њихове функције као и у акте који од њих потичу. У првом случају реч je о једном сасвим неодређеном јавном поверењу, док je у другом случају то повереше потпуно, чак строго одређено и то одређено у области права као највеће могуће поверење које могу имати и пмају јавне исправе. Оно прво je само, и може бити, поверење уопште, поверење „јавности“ које je неодређено и хипотетично, а притом правно индиферентно, док je ово друго одређено, уствари поверење јавног поретка, из чега јавна исправа као таква искључиво и црпи своју вредност и снагу. За битност и правку характеристику јавне исправе није, дакле, довољно јавно, већ je напротив нужно искльучиво јавноправно поверекье, а то поверење долззи само преко и кроз јавноправност функције лица које jy je y вршењу. исте издало. Предње карактеристике јавне исправе као исправе која се издаје искључиво у име и на основу јавног поретка, дате су углавном. Сматрамо да су и оне довољне да определе значај аргумената суда, па у дубљу анализу не улазимо, иако je извесно да би она дала још пуно аргумената који би јавну исправу све више удаљавали по значају и бићу од бланкет-писма фронтовске организације у питању. Тиме би се само још више истакло оно што je и иначе очигледно да не само ово бланкет-писмо није јавна исправа, него ни по којем лропису нашег јавног поретка нема значај такве исправе.