Анали Правног факултета у Београду
472
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
„Ако je дело из ст. 1 овог члана учињено у погледу јавне исправе, тестамента, менице, чека, јавне или службене књиге или друге кшиге која се мора водити на основу закона, учинилац ће се казнити затвором или строгим затвором до лет година.“ Значај ове поделе у кривичном праву огледа се, дакле, у томе што je санкција кад je у питагьу фалсификовање јавне исправе далеко строжија. За фалсификовање на јавним исправама и осталим исправама које су уз њих наведене, a које су изједначене са јавним исправама у циљу да им се да иста кривичноп авна заштита, предвиђена je за кривда казна затвора или строгог затвора до пет година. Међутим, за кривично дело фалсификовања на осталим исправама, које нису оне из чл. 308, 319 или 221-225 и 232, дакле на свим приватним исправама, предвиђена je казна затвора до две године. Ова основна подела неправа на приватне и јавне на први поглед не оставља никакве сумње. Међутим, ипак се догађа да у поједином случају дође до спора о томе да ли je реч о исправи једне или друге врете. То, природно, долази отуда што исправе не издају само државни органи, надлештва и установе, чије су исправе без двоумљеша јавне, и приватна лица, чије су исправе приватне и у смислу закона и иначе, него и различите организације и корпорације, које јавно раде и имају према томе, јавни, општедруштвени карактер. Да би се ови спорови отклонили или бар свели на најмашу могућу меру, чл. 306, ст. 3, Кривичног законика са јавним исправама уопште или чистим, правим јавним исправама, у погледу кривичноправне заштите, изједначио je још само ове исправе: тестамент, меницу, чек, јавне или службене књиге или друге, књиге које се морају водити на основу закона. Закон на прво место ставља јавне исправе. За њих се даје појачана заштита баш зато што су јавне исправе. Већ из самог њиховог назива, самог имена, дакле, очигледно je да je реч о исправама које се могу издати само на основу закона, од лица јавног службеног поверења чија овлашћења посредно или непосредно извиру из самог закона, а иза кога стоји безусловни ауторитет државне власти у име кога оно дејствује (у истом смислу др. Т. Живановић, др. М. Чубински, др. Таховић и др.). Према томе, при издаваньу јавне исправе и гарантовању њене аутентичности ангажован je ауторитет саме државе и њеног јавног поретка, ангажован je, и то непосредно, код свих оних испраза које издају државни органи у кругу своје службене надлежности. И баш од те јавноправне, а никако само јавне, функције државног органа, исправа добија карактер и вредност јавне исправе. Тестамент, меница и чек, иако нису јавне исправе, заштићене су као и оне. Пошто оне спадају иначе у приватне исправе. законодавац je сматрао нужним да их у погледу кривичноправне заштите стави у исти ранг као јавне исправе због шихове нарочите