Анали Правног факултета у Београду

471

СУДСКА ПРАКСА

JAB НЕ И ПРИВАТНЕ ИСПРАВЕ

Je ли акт организације Социјалистичког савеза радног народа Југославије јавна или приватна исправа? Према ономе како je суђено y једном случају то би била јавна исправа, те би фалсификовање такве исправе повлачило за собом тежу санкцију, него кад би се таква исправа сматрала за приватну. Првостепени суд je пресу дио овако; „. .. оптужени су криви што су направили потврду-рачун са лажним садржајем... на тај начин што су избрисали написану садржину на једном акту Основне фронтовске организације у О., a који акт je био снабдевен штамбиљем, печатом и потписом претседника и секретара Основне фронтовске орI ганизације, па су на овом акту машином написали да je разгласив станица својина Месне организације Народног фронта у О., иако je она била својина једног од оптужених, те су овако сачишену потврду употребили као праву при продаји односне разгласив станице. .. те су на тај начин сачинили лажну јавну исправу и исту употребили као праву .. . чиме су извршили кривично дело фалсификата из чл. 306, ст. 3, Кривичног законика.” Другостепени суд je, одбацујући жалбу, прихватио становиште првостепене пресуде и зато дао овакве разлоге: „ .. . предметна исправа потиче од организације Народног фронта, дакле од једне друштвене организације, па услед тога не може бита различитог третирања такве исправе кад се она упоређује са исправама издатим од стране државних органа, надлештава или устанрва, јер и друштвене организације уживају у широком опсегу јавно поверење као и државни органи, надлештва и усТанове. Према изнетом, у делу оптужених стичу се сва оеблежја кривичног дела из чл. 306, ст. 3, Кривичног законика.“ (Пресуда Врховног суда HP Србије, Кж 2331/53). Ово становиште, нарочито с обзиром и на разлоге који су у прилог истог изнети, не изгледа нам убедљиво. Појам исправе који има значаја за кривично право дат je у чл. 99, т. 6, Кривичног законика. По кьему, у кривичноправном смислу исправа je „сваки предмет који je подобай или одређен да служи као доказ какве чињенице која има вредности за правке односе.“ Међутим, тако широко дефинисане исправе закон дели на приватне и јавне. Ова подела налази се у чл. 306 Кривичног законика: „Ко направи лажну исправу или примени праву ис,праву у намери да се таква исправа употреби као права, или ко лажну или преиначену исправу употреби као праву, казниће се затвором до две године. „За покушај he се казнити.