Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

ZBORNIK PRAVNOG FAKULTETA U ZAGREBU, god. 111. Zagreb, izdanje Pravnog fakulteta, 1953, 192 str.

Пре две године Зборник Прав ног факултета у Загребу излазио je као зборник радова у ужем емислу речи, тј. обухватао je само студи јо појединих писаца. Тако су изашле две књиге занимљивих и често ошиирних студија. Међутим, с трећом годином свог излажења Зборник се претвара у часопис. Додуше, за 1953 je издата само ова једна шьига, као двоброј, док за 1954 треба да изађу бар два двоброја. Тиме наша правничка јавност добија још један правнички часопис, тако да их сада има пет у Југославији (не рачунајући сарајевски Годишњак Правног факултета ни скопљански Преглед, који je правно-економски часопис). Ова трансформација Зборника може се и поздравит, а и зажалити. Поздравили зато што ћемо добити један актуелан преглед рада и живота загребачког Правног факултета и један солидан часопис, који већ изишлим бројевима показује сву лепу висину научног рада на том Факултету; ал.и и жалити, jep je у старом облику, као што je и природно, Зборник објавл>ивао и широко засноване монографије и од преко стотину страна, док сад, изгледа, показује намеру да објављује само краће радове. Тако се и онако уско поље за објављивање већих правничких радова сужава. Поред бројних приказа књига, што нарочито треба поздравити, као и бележака о животу и раду Правног факултета. у Загребу, овај двоброј доноси следеће чланке из разних области права: Др. Ј. Андраши: Ревизија Повеље и универзалност Ујебињених нација. После сажетог увода о процедури и значају ревизије Повеље Уједињених нација писац расправља проблем ревизије у односу на универзалност УН. У началу, идеал коме УН теже јесте да постану универзалне, да обухвате све државе на свету. Али, далеко je од постизања тог идеала. Штавише, пријем нових чланова наилази на тешкоће, и већ се неколико година одуговлачи пријем деветнаест држава које су молиле да буду примљене. Разлог je злоупотреба права вета које у вези с пријемом имају велике силе. Стога се поставља питање измене прописа о пријему. Ним нека држава захтева да буде примљена, треба je примити. Притом се мора претпоставити да она има вольу да испуњава обавезе из Повеље, а против немирољубивог члана УН могу се ефикаоније употребити санкције УН него против немирољубиве државе која није члан УН. Не треба допустити да пријем зависи од воље држава чланица, која je изазвана политичким ингересима и која не прихвата ни пријем оних држава које испушавају тражене услове. Да би се обезбедило да свака држава која испуњава услове буде примљена, писац предлаже да у случају одбијаша Међународни суд у Хагу у контрадикторном поступку одлучује да ли таква држава испуњава услове (у ком би случају била аутоматски примљена) или не. Услов за пријем би био један једини да кандидат за пријем буде држава. Тиме би се УН приближиле универзалности. Истина, она не би била потпуна, jep би и даље од воље државе зависило хоће ли тражити пријем или не. Мора се признати да je предлог заиста ингениозно пронађен. Али не изгледа нам оправдана пишчева нада