Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗ!!

115

тање њену правилност са становишта да она значи крај несметане владавине правног метода у кривичној догматици. Кад je реч о Сауеровој примени резултата криминалносоциолошког истраживања чињеница, не треба губити из вида приговоре који се чине кьеговом раду у криминологији. Маклеров je оценио ньегову криминалну социологију као типичан пример интуитивног научног метода на бази монадолошке филозофије, постављајући питање где je гаранција.о непогрешивосги интуиције и да ли je позивање на људско правно осећање увек правилно. Има код Сауера много интуитивног, a његово метшвење се одликује апстракиијом за коју као да не постоји емпирички живот. Селит примећује да je Сауер покушао да својој Криминологији да емпирички карактер. али да у томе ни je успео,-јер читав тај покушај претставља само накнадно оправдавање резултата до којих jé дошао делом дедуктивним делом интуитивним путем. Сауер ce није сложно ни са постојећим систематикама кривичних дела у посебном делу кривичног права, те je и овде учинио пакушај иновације. Руковођен мишљу о уношењу криминолошког у облает кривичне догматике, он je посегао за систематиком кривичних дела коју je дао у Криминалној соцгшлогији и Криминологии. За основ систематике je узео карактер типичне воље која je основ типа кривичног дела. Тако je формирао три велике групё кривичних дела и то: (1) кривична дела користи и нужде, (2) кривична дела чистог напада (оштећења) и (3) кривична дела нагона и слабости. Нема сумње да je већ самим критеријумом који je изабрао као тшдетерминиста у области проблема о вољи дошао у сукоб како са детерминистима тако и са схватањем слободе воље од стране научног матери јализма (Engels: Anti-Dühring , Zagreb, izd. Naprijed, str 1 . 117). За наш став у погледу систематике посебног дела кривичног права и у вези с тим и за разлоге неслагања са Сауероы в. чланак: Прилог питању о систему посебног дела кривичног законика, Архив за правив и друштвене науке, бр. 3/1943, стр. 434. Сауреов Посебни део се одликује применом компаративног метода, при чему je он узео у обзир и наш Кривични законик из 1951 године. Дело проф. Сауера у целини, независно од слагања или неслагања са гледиштима у њему заступљеним, претставља значајан прилог кривичноправној науци.

Др. Д. В. Димитријевић