Анали Правног факултета у Београду
ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА
127
теже, коју по аутору најбоље изражава Сејова теорема, полази од тога да реална каната претставља примарну категорију која приморав-а номиналну канату на усклађивање са њом. У новије врене активна улога je дата монетарном феномену. Тако су настале две теорије канате монетарна и реална, од којих свака има за основу парцијелну анализу засновану на ceteris paribus претпоставкама. Реална теорија искључује активно деловање монетарное феномена, а монетарна елимияише активну улогу реалних фактора. У купи а анализа мора узети у обзир оба момента. Аутор сматра да Виксел претставља теоретичара који наставља класичну, реалну интерпретацију теорије канате. Насупрот њему, Кејнз je заступник монетарне теорије камате која има за основу другу равнотежу система, супротну Сејовој реалној равнотежи. Оба аутора раде претежно компаративно статички иако су им проблеми динамички. Основно питагье које третирају je везано за дроблен претвараша нозчаних уштеда у реални капитал. Притом они испитују услове односа између штедње и инвестиција у оквиру једне привредне равнотеже засыоване на пуној запослености фактора. Dr. Heinz Haller: Wirtschaftstheorie und Wirtschaftspolitik. Док се у природним наукама може говорити о теориским и практичним истраживакьима и на основу тога се може извршити одвојена класификација наука, овакав критериј се не може узети за разграничена економске теорије и економске политике. Привреда, по својој природи, претставља феномен везан за политичку активност и не може постојаги економска теорија независна од проблема и мера привредне политике. У развитку економске науке аутор разликује четири фазе у којима се однос између економске теорије и економске политике доставЈва различито. Док у првој фази везаној за меркантилистички период економске мисли економска теорија у модерном смислу и не постоји, друга фаза je везана за постављање модерне економске теорије од стране класичне школе. Теориска истраживања су настала у тесној вези са привредно-политичким питањима. Следећу фазу претставл>а „научни 1 период, чији je најеминентнији претставник В. Парето сматрао да научник „xohe да упозна, да сазна, и ншпта више“. Однос према практичним циљевима теориских истраживања je изразито негативан. Последњу фазу претставља савремени период у коме се повезаност теориских испитивања са практичним циљевима никад не ставлза дод питање. У овој фази могу се разликовати различите кокцепције тог односа. Док je по једнима задатак економске теорије да научно иэради „најбољи“ економски систем, с тим што he економска политика показати механизме државне контроле за обезбеђеше остваривања тог система, друга варијанта се заснива на интервенционистичкој концепцији. По њој je задаток економске теорије сложенији и тежи, јер она мора да установи економске међузависности које претстављају основу за једну систематску и пермаментну интервенцију. Dr. Waldemar В. Hasselblatt: Industrieproduktion und Rohstoffeinfuhr. Аутор прати кретање индустриске производње и увоза сировина у једној земл>и и констатује да ово кретање није увек једносмислено. Однос компликује постојање стокова сировина који могу у односу на тражњу увозних сировина имати улогу акцелератора, а некад могу бити основа за јако изражену привредну шпекулацију. У другом делу чланка аутор примењује своје закључке на однос индустриске производње и увоза сировина у Немачкој и показује како између кретања ових економских комплекса постоји данас у Зададној Немачкој значајно отступаше. У прилозима Dr. Herbert Weise излаже проблеме реформе енлеског пореза на доходах. М. С.